Москва – Амерички потпредседник Џо Бајден је стигао у званичну државну посету Русији чији је циљ развој економских односа и налажење заједничког решења за ситуацију на Блиском истоку, јавља АФП.

Званичници су саопштили да ће теме разговора бити побољшање економских веза две суперсиле, које су тренутно далеко испод стварних потенцијала.

Бајден је јуче посетио град Сколково поред Москве, који важи за руски пандан Силицијумској долини, а увече се срео са руским шефом државе Днитријем Медведовом. За данас је заказан разговор са премијером Владимиром Путином.

------------------------------------------------------------------

Актуелна посета америчког потпредседник Џоа Бајдена Москви тешко да ће изродити драматичан преокрет у односима САД и Русије. То јој, уосталом, и није циљ. На тој релацији, и поред најављених сусрета са руским председником Дмитријем Медведевом и премијером Владимиром Путином, кључна неслагања, као и кључна слагања, прешла су одавно у надлежност одговарајућих служби. Да ни једној од две стране тренутно не одговара посебно „излетање” са утабаних стаза можда најбоље казује уочљива опрезност којом третирају проблеме из протеклих неколико недеља који потресају Блиски исток и север афричког континента.

Све поменуто, наравно, не значи да Бајден у Москву долази као туриста. Имаће он са домаћинима о чему да разговара: пријему Русије у Светску трговинску организацију, наставку „ресетовања” међусобних односа, плановима о противракетној одбрани на Старом континенту, међусобној трговини, безбедносној политици...

Ово није прва Бајденова посета Русији. Како подсећају медији, амерички потпредседник је Москву први пут посетио још пре 32 године (1979), у својству шефа америчке делегације на преговорима са председником Савета министара СССР-а Алексејом Косигином, у вези са Договором о ограничењу стратешког офанзивног наоружања. Сем тога, управо је Бајден на конференцији у Минхену 2008. први представио сопољнополитичке приоритете администрације новог председника САД Барака Обаме и заложио се за „ресетовање“ односа са Русијом. Ипак, актуелни потпредседник САД није се либио да у једном интервјуу 2009. изјави да је Русија „земља пред нестајањем” и да јој, хтела она то или не, предстоји да чини уступке Западу, а посебно САД.

Све казује да ће једна од главних тема Бајденових разговора са руским званичницима бити питање одржања и евентуалног унапређења процеса „ресетовања“ међусобних односа. Како је за агенцију Ројтерс изјавио Виктор Кремењук, заменик директора Америчко-канадског института у Москви, „за Обаму је веома важно да не буде застоја у односима две велике земље који би могли да наговесте како ’ресетовање’ није функционално и да је после потписивања Договора о контроли стратешког нуклеарног наоружања (СТАРТ) сав посао завршен”. Бајденов долазак у Москву требало би, у том смислу, да представља нови подстрек.

Друга велика тема, која ће дефинитивно обележити америчко-руске разговоре, јесте примање Русије у Светску трговинску организацију (СТО). Како се слажу упућени, то чланство, само по себи, не би значило посебну погодност за САД уколико Конгрес не стави ван снаге такозвани Џексон–Вејников амандман, тачније законски акт, заоставштину из времена „хладног рата“, усвојен 1974. Суштина овог амандмана била је да се не дозволи статус најповлашћеније нације државама са нетржишном економијом и које спречавају емиграцију, као једну од основних људских слобода. Практично, овај амандман је имао циљ – кажњавање тадашњег Совјетског Савеза.

Улазак Русије у СТО, како сада изгледа, није споран за САД, али је и те како споран за америчког кавкаског савезника – Грузију. Наиме, после краткотрајног руско-грузијског рата (август 2008) у којем је бивша совјетска република остала без немалог дела своје територије, руководство у Тбилисију чини све што може на политичком плану не би ли, наравно уз помоћ Вашингтона, извршило притисак на Москву да повуче трупе из спорних грузијских република – Јужне Осетије и Абхазије. А глас Грузије за пријем Русије у СТО једнако је јак као и било које друге земље чланице.

Један број аналитичара Бајденову посету посматра и кроз призму предстојећих председничких избора у Русији (почетком 2012) и у САД (крајем исте године). Чињеница да се обојица председника, и Медведев и Обама, тренутно налазе у ситуацији која не даје јасне назнаке да ће садашњој владавини безусловно додати још један мандат, настојања шефова две државе да постигну још неки јак поен на међународној сцени чини сасвим разумљивим.

Објективно, односи између Русије и САД, иако приметно ублажени, и даље су оптерећени многим неслагањима па и понеким потпуно супротстављеним ставовима. Нешто од тога потиче из времена „хладног рата“ који у главама појединаца из две државе као да још није сасвим окончан. Нешто је продукт садашње ситуације у свету, оптерећене борбом за утицај у оним бившим совјетским републикама у којима постсовјетска трансформација још није заживела, али и већ поменутим бурним и непредвидивим променама у земљама Блиског истока и северне Африке. И на крају, остаје нешто и за будућност, а то је азијски континент који кроз специфичне интересе Кине, Индије, Индонезије, па и Авганистана, Пакистана и других великих држава, све одлучније ступа на светску политичку сцену.

Аналитичари „Њујорк тајмса“ садашњу посету Бајдена Москви покушавају да ставе и у контекст историјског самита на Јалти (Черчил, Рузвелт, Стаљин), фебруара 1945. Тада је свет без устезања дељен на интересне зоне, али време је учинило своје. Интереси су данас другачији, а што је много важније, „материјала за поделу“ – све је мање.