Према извештајима агенција
Вашингтон, Каиро, Манила – Јуриши изгладнеле сиротиње на силосе прескупе хране све чешћи су на јужној полулопти. Извршни директор ММФ-а Доминик Штрос-Кан у све бројнијим сукобима гладних и полиције – од Камеруна до Индонезије – слути „могући повод за нови рат”, а дотле богатији део планете још нема слуха за тему могуће нововековне глади...

Недавна стампеда гладних људи на Хаитију, у Египту, на Филипинима омела су прошлог викенда најављени дневни ред пролећног заседања ММФ-а и Светске банке у Вашингтону. Банкарски самит заказан ради рвања са последицама лањског краха хипотекарног тржишта у САД, и потоње кризе глобалног банкарско-финансијског система, забринуто је нотирао деструктивни утицај скока цена намирница на земље „трећег света”, али није изнедрио план заједничке акције.

Крвави немири због мањка хране и папрених цена намирница прете у најмање 33 државе, прогнозирао је председник Светске банке Роберт Зелик, некадашњи државни секретар САД за трговину и велики заговорник субвенција америчким фармерима.

Светска банкарска елита није сложна око стратегије предстојеће битке против могуће глади стотина милиона људи. За почетак, водећи банкари мисле различито о главним разлозима историјског скока цена хране на почетку 21. века.

Да ли су рекордни скок цене нафте на светском тржишту и јагма за кукурузним биодизелом главни покретачи драстичног поскупљења пшенице и других житарица последњих година? Колико је глобално загревање било пресудно за исушивање поља на северним обалама Медитерана, у Вијетнаму, на америчком Средњем западу и тиме на скок цене хране у тим крајевима? Да ли су гастрономски прохтеви нове азијске буржоазије утицали на скок цена житарица и меса на светском тржишту?

Наиме, бушел пшенице је на светском тржишту у последњих 36 месеци поскупео 181 одсто, цена пиринча двоструко је виша. Соја, пасуљ и јестиво уље у корак прате тренд, преноси „Волстрит џорнал”. Битка против глади тек је на почетку.

 „ММФ и Светска банка не могу саме да се ухвате у коштац са овим судбоносним темама. Групација Г-7 најразвијенијих земаља света морала би хитно да осмисли програм борбе против све раширеније глади”, став је невладине организације Оксфам Интернешенел који преноси АФП.

У међувремену, сит гладноме и даље не верује.

Роберт Зелик је прошле недеље у Вашингтону затражио од развијених земаља света да издвоје пола милијарде долара за помоћ УН агенцији за храну. Имућни су на годишњем заседању банке у Вашингтону успели да скупе тек половину затражених пара за прехрану неухрањене деце и њихових фамилија у најугроженијим земљама света. Можда изгледа да је Сиротиња на Хаитију, у Етиопији и на Филипинима далеко, али недостижно скупа храна полако мења навике и најбогатијег дела планете...

„Картон јаја у САД поскупео је за последњих годину дана 50 одсто, векна хлеба е данас је 57 одсто скупља него 2005. Сок од поморанџе, онај што се на филмовима обавезно пије пре доручка, стаје 67 одсто више него пре две године: суочени са најгорим скоком цена хране у последњих 20 година, Американци радикално мењају начин исхране. До јуче најбогатија нација света у просеку данас мање једе по кафанама него икад раније у последњих 25 година – дисциплиновано јучерашње остатке од ручка конзумира следећег дана и пажљиво проверава у којој су мегапиљари најповољније распродаје”, преноси веб-форум MSNBC. Прескупа храна, посебно папрена говедина, млечни производи, пилетина, воће, поврће, кафа... мењају навике Американаца. Јенки данас кувају код куће, а они најсиромашнији окрећу се све више народним кухињама...

Т. В.