Слушао сам данас, у недељу, од десет ујутру дебате делегата Шестог конгреса партије. Било је толико комисија да, као што је логично, нисам могао ни да слушам све што је на свакој од њих изречено. Састали су се у пет комисија да дискутују о различитим темама. И сам сам користио паузе да предахнем и поткрепим се неким залогајем.

Они су сигурно имали много већи апетит, с обзиром на рад и њихову доб.

Импресиониран сам образованошћу ове нове генерације, високим културним развојем, тако различитом од оне која је учила да чита и пише баш 1961. када су бомбардери Јенкија са пилотима плаћеницима напали домовину. Већина делегата били су тада деца, или нису били ни рођени. Нисам био толико фокусиран на оно шта су говорили, колико на начин како су говорили.

Они су се тако добро припремили, њихов речник је тако богат да их скоро нисам разумео. Дебатовали су око сваке речи, чак и око тога да ли је потребно ставити или изоставити запету. Њихов задатак је чак тежи од оног у нашој генерацији када смо деведесет миља од америчке обале стварали социјализам.

Због тога, по мом мишљењу, најважнији легат који можемо да им оставимо јесте наша посвећеност револуционарним принципима. У овом тренутку људске историје нема простора за грешку. Реалност не може да се игнорише.

У руководству партије морају бити најбољи и најталентованији политичари, способни да се супротставе политици империје која угрожава људски род, која ствара гангстере попут оних у НАТО- у, кадрих да за само 29 дана лансирају четири хиљаде бомбардерских мисија против једне афричке земље у срамној „Одисеји Зора”.

Дужност је нове генерације револуционара да буду лидери за пример – скромни, учени, непоколебљиви борци социјализма. То је без сумње огроман изазов у времену простачког потрошачког друштва које промовише цветање себичних инстинкта у људима.

Нова генерација је позвана да промени такве токове и да настави да показује како је социјализам такође уметност чињења немогућег: стварајући и претварајући у стварност револуцију сиротиње, коју изводе потлачени и за потлачене, бранећи је пола века од најмоћније земље која је икад постојала.