Самит Европске уније 9. децембра последња је шанса за спас монетарне уније, оцењују инвеститори на светским берзама, пренела је јуче агенција Ројтерс.

„Уколико лидери еврозоне не изађу са решењем својих финансијских и фискалних проблема, инвеститори ће се у следећих неколико месеци ратосиљати више од 1.000 милијарди евра вредних обвезница ЕУ ”, упозорио је јуче „Волстрит џорнал”.

У трци са већ ороченим „последњим роком”, Европа грчевито настоји да осмисли план за проширење Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ), ограничи утицај четири америчке рачуноводствене фирме, договори се о контурама јаче домаће фискалне уније и усагласи процедуру за кризом изнуђене измене повеља ЕУ. Најављени планови наилазе на отворену сумњу и међународних и европских актера.

Министри финансија еврозоне окупили су се јуче касно поподне у Бриселу ради коначног обликовања ЕФСФ-а и начина његовог задуживања на тржиштима. Берлин и Париз заједно су инсистирали на строжој контроли буџета чланица уније ради борбе за спас евра од „непријатељских спекуланата”, описао је француски министар пољопривреде Бруно ле Мер.

Берзе са скепсом дочекују нове европске планове. Америчка агенција за кредитни рејтинг „Мудиз” најавила је јуче да ће ускоро оборити рејтинг 87 европских банака у 15 држава (првенствено у Шпанији, Италији, Аустрији и Француској). Истовремено, угледни париски дневник „Трибун” пренео је непотврђену најаву америчке агенције „Стандард и Пурс” да ће финансијски идеални ААА рејтинг Француске бити оборен највероватније већ у следећих 10 дана.

„Обарање кредитног рејтинга Француске засигурно би смањило заинтересованост инвеститора за ЕФСФ”, оцењује Блумберг.

Лутање за решењем дужничке кризе у одсудном тренутку видљиво је и из јучерашњег предлога Француске да група држава са ААА рејтингом (сада их је само шест од 17 чланица монетарне уније) крене у издавање такозваних елитних обвезница. Да је ово уопште у плану већ је демантовао званични Берлин.

Пошто је у међувремену одложио спровођење плана за обуздавање утицаја америчких кредитних агенција у ЕУ, комесар за унутрашње тржиште ЕУ Мишел Барније најавио је јуче план за ограничавање утицаја четири водеће америчке рачуноводствене компаније (Дилојт, КПМГ, Ернест и Јанг и ПвЦ).

Растројство у Бриселу уочљиво је из чињенице да судбина исплате шесте транше међународног кредита помоћи Грчкој (обећане у септембру) није ни споменута у саопштењу пред јучерашњи састанак министара финансија еврозоне у Бриселу.

„Интензивно радимо на формирању стабилне уније. То је оно што желимо да осигурамо кроз измене уговора, у оквиру којих предлажемо увођење дужничких лимита за буџете држава чланица”, саопштило је немачко министарство финансија.

Ко кога предвиђа у тој „стабилној унији”, за сада није извесно, а измене повеља ЕУ можда ипак неће бити испланиране на самиту. У међувремену, у дебату о изменама повеља ЕУ, ради сузбијања дужничке кризе, јуче се укључио и Европски парламент.

„Захтевамо шестомесечну јавну дебату о евентуалним изменама повеља. Парламент не жели да остане по страни у погледу оваквог кључног питања, иначе ће изаћи са својим, другачијим предлозима”, истакао је јуче Клаус Веле, шеф Одбора за бизнис Европског парламента.

Европски парламент у начелу нема ништа против „разлистане Европе ако ће то допринети унапређењу пројекта интеграција” након Другог светског рата”, нагласио је Веле.

Берзе еврозони у данашњем облику не предвиђају ни шест месеци.