У тренутку писања овог текста информација још није било тако много. Сви и даље покушавамо да проникнемо у то ко је могао бити организатор „црног понедељка” у белоруској престоници.

Тешко је прихватити да је неко на главној станици метроа случајно заборавио торбу у којој је била плинска боца, или нешто тако. Значи, реч је, ипак, о терористичком нападу.

Није могуће не подсетити се резултата истраге прошлог напада у Минску, у ноћи између 3. и 4. јула 2008, која се завршила узимањем отисака прстију белоруског становништва. Па ипак, овај напад белоруске специјалне службе никада нису успеле да реше. Као и да спрече нови. Пре свега стога што су те службе „заточеници“ борбе против неистомишљеника, а не терориста. И у својој потрази за митским „мртвим пацовом“ занемарују реалну опасност.

У овом тренутку оптужити било кога за оно што се десило било би неодговорно. Стога, ограничимо се на анализу најмогућијих верзија.

– Експлозија је дело страних специјалних служби,

– експлозија је дело опозиционих група,

– експлозија је дело неке од група са власти.

Кренимо редом.

Верзију о учешћу страних специјалних служби могуће је тумачити из два угла – руске и западне.

Александар Лукашенко (белоруски председник) не једном је у последње време оптужио западне тајне службе да спремају државни удар у Белорусији. Ипак, те пропагандне изјаве ни у једном случају нису поткрепљене било каквим доказима. Наша држава није толико интересантна Западу да би се вршиле неке озбиљније припреме за промену стања у њој, а поготово се не би ишло на тако драстичне мере, попут терористичких напада, у чијој организацији учешће тајних служби демократских земаља одавно није регистровано.

Друга прича су – наши источни суседи. Они су, не тако давно, директно били умешани у убиство једног од чеченских лидера, Јелимхана Јандарбјева, који је живео у Катару. Другим речима, друговима из Москве не недостаје одговарајуће искуство.

Сећам се да је, после експлозије на територији руске амбасаде у Минску 30. августа, белоруска пропаганда износила врло јасне алузије на савезника. Конкретно, главни и одговорни уредник „Белоруске мисли” Вадим Хајгенс рекао је тада да је реч „о провокацији руских безбедносних служби, које су почеле изборну кампању (за шефа белоруске државе) и пре почетка праве кампање”. На могуће учешће руске стране у инциденту указао је тада и Александар Лукашенко.

Ипак, није јасно какву би корист од терористичког напада у Минску могле да имају руске специјалне службе у овом тренутку. Они ресурсе за тако нешто сигурно поседују, али недостаје им – очигледан разлог.

Идемо даље. Белоруска опозиција, чак ни у своје најбоље време, није имала потенцијал за ову врсту акција. Говорити о њиховој способности да изведу терористичку акцију, сада док још лижу ране од тешког пораза који су доживели 19. децембра (председнички избори), могу само коментатори са државне телевизије. За белоруску опозицију, у оваквом стању, чак и извођење елементарних уличних акција представља непремостиви проблем. А терористички напад... И опет питање – због чега? Опозиција нема ни средства ни разлог за овакву акцију.

И тако стижемо до верзије о учешћу у нападу неке од група из власти. Јасно је да ту има и средстава и разлога.

Нема сумње да ће белоруско руководство изјавити да је циљ напада био – дестабилизација стања у држави. Из архива ће се извући стара парола – „Рукавица је бачена”, као 1997. после експлозије чија жртва је био председавајући Могиловског комитета за државну контролу Јевгениј Миколуцки, или ће изабрати неку нову, у сличном стилу. Поново ће се почети са притисцима на опозицију и упозорењима на „безумне непријатеље народа”, којима је циљ разарање белоруске стабилности, и то у правом смислу.

Али, да погледамо и које су могуће последице експлозије. Стотине хиљада људи излази на улице са захтевом за оставку власти, која ето није способна да обезбеди сигурност грађана. Мало вероватно. Вероватнија је варијанта о јачању страха у друштву.

А ко је тај који је у протеклим месецима ширио страх међу грађанима? Ко је од муве правио слона и од разбијених стакала на згради владе направио – државни удар? Ко је грађанима ставио на знање да ће сваки израз неистомишљења бити кажњаван без пардона?

Ипак, упркос масовној кампањи сузбијања, незадовољство у Белорусији од Нове године полако нараста. Томе су допринели, пре свега, економски проблеми који су се у „силној” и „процветајућој” накупили у приличној количини. Раст цена, повлачење стране валуте из слободне продаје и друга „задовољства” „јединственог модела” изазвали су потмулу тутњаву чак и међу најлојалнијим грађанима. У случају, врло вероватне, девалвације или сличних потреса, тај тутањ прети да се претвори у много озбиљнију експлозију незадовољства. Можда је неко решио да предупреди тај протест другом, истинском експлозијом. Скренути пажњу, и посејати, не страх, него ужас, међу грађанима.

Понављам, све изложено није ништа више од теоретског разматрања у вези са оним што се догодило. Ипак, с уверењем се може говорити о једном. Недавно је Лукашенко објаснио због чега не може да се повуче са места шефа државе: јер, без њега „људи би умирали по улицама”. Али – људи на улицама (и у метроу) умиру и при садашњој власти.

Александар Старикевич

---------------------------------------------

Сачињени фото-роботи могућих терориста из Минска

Према извештајима агенција

Минск – Белоруска полиција сачинила је фото-роботе двојице осумњичених за изазивање експлозије на станици метроа „Октобарска” у главном граду Минску, у којој је јуче погинуло најмање 12, а лакше или теже рањено више од 200 особа.

Како је изјавио министар унутрашњих послова Белорусије Анатолиј Куљешов, у питању су двојица мушкараца, а полиција прегледа све видео-снимке са места експлозије и околних локација. „Сачинили смо два фото-робота према информацијама грађана очевидаца, који су се јавили и описали их”, рекао је белоруски министар полиције, а пренела агенција РИА Новости.

Председник Комитета државне безбедности (КГБ) Белорусије Вадим Зајцев рекао је да је осумњичен млађи мушкарац „несловенског” изгледа.

Шеф оперативно-истражне групе и заменик белоруског главног тужиоца Андреј Швед саопштио је јуче да је приведено неколико особа. Интерфакс је пренео речи Шведа да се „не ради о терористима самоубицама” и да је „веома велика вероватноћа да је у питању била направа с даљинским управљањем”.

Државна телевизија је у међувремену саопштила да је експлозивна направа имала снагу равну јачини пет до седам килограма тринитротолуола (ТНТ) и да је, судећи по резултатима прелиминарне истраге, највероватније била постављена испод клупе за одмор на станици метроа.

Главно тужилаштво Белорусије оквалификовало је експлозију као терористички акт, а белоруски председник Александар Лукашенко је на ванредној седници захтевао од надлежних безбедносних органа да „преврну читаву земљу и нађу те наказе”.

Лукашенко је поручио полицији и да провери „црне копаче” – како се називају они који траже и проналазе предмете из Другог светског рата и продају нелегално пронађену муницију и ватрено оружје. „Још после 3. јула (експлозије на Дан града 2008. године) наредио сам да се цела земља прочешља и одсече рука свима код којих се нађе експлозив”, рекао је председник Белорусије, преносе РИА Новости.

У Белорусију су јуче допутовала двојица стручњака криминолога из Федералне службе безбедности Русије да би помогли у истрази терористичког акта.

У Минск ће, како извештава Интерфакс, отпутовати и тим руских лекара ради пружања помоћи страдалима.

С. Р.