У Бриселу се припрема нека врста Маршаловог плана, како би се спасла посустала економија и спречио дебакл концепта Европске уније. Извори из врха европских институција наговештавају за „Политику” да су при крају дебате о новој „магичној формули” како би се избегла рецесија и спречио галопирајући пораст армије незапослених људи.

Нови пројекат Европске уније, према подацима којима располажемо, ушао је већ и у поједине званичне документе у Бриселу. У жижи је спас најугроженијих земаља Старог континента. Од нове формуле очекује се да подстакне привредни раст, али да то не буде сувише скупо за Европу. Показало се да такозвано „Златно правило”, које је на самиту у марту прогурала немачка канцеларка Ангела Меркел, уз помоћ француског председника Николе Саркозија, драконским сасецањем буџета, не доприноси смиривању тржишта, нити подстиче инвеститоре на нове неизвесне авантуре.

Пример Шпаније, која је, под новом конзервативном владом Марјана Рахоја, апсолутном већином у парламенту, применила драстичне мере штедње у образовању, здравству, култури, саобраћају и свим другим јавним службама, послужио је као озбиљно упозорење. Сви показатељи говоре да Иберијско полуострво запада у рецесију, број незапослених је нагло повећан, а социјално незадовољство прети да нарасте у немире које је тешко зауставити.

Отпор према берлинском стезању каиша узнемирио је Брисел. Документ који је из тога израстао има чак и званично име – Пакт за раст.

По идеји социјалисте Франсоа Оланда, најизгледнијег победника на другом кругу француских председничких избора, 6. маја, одскочна даска за нову европску мантру (раст) била би Европска инвестициона банка, уз чију би се помоћ постигле преко потребне инвестиције за стварање нових радних места. На следећем самиту у Бриселу, после француских избора, Европска комисија представиће пројекат за обезбеђивање 200 милијарди евра како би се спречила стагнација или рецесија Европе. Предлаже се да се у ову институцију уложи новац неопходан да би се спречило срозавање њеног рејтинга. Са ојачаним федерима, она би била у стању да одобри знатно веће кредите и под знатно повољнијим условима.

Извори из Брисела тврде да су различите опције већ на столу и да све зависи од тога како ће Берлин, односно Ангела Меркел, реаговати на нове политичке ветрове у Европи. Мисли се, наравно, на победу Франсоа Оланда на француским изборима, што мења равнотежу коју је Меркелова успоставила са сада актуелним председником Николом Саркозијем.

Вештом финансијском акробатиком или инжињерингом, уз помоћ ојачане Европске инвестиционе банке, у Европи би могли да се активирају велики инфраструктурни пројекти, који би били финансирани из мешовитог јавно-приватног капитала.

Само дан пошто је објавила да се о предлозима Франсоа Оланда у вези са изменом већ договореног рецепта о фискалној дисциплини не може поново преговарати, Ангела Меркел се изгледа предомислила. Она је јуче у другом интервјуу и сама најавила нови европски „план раста”. Њене речи са огромном пажњом се анализирају и тумаче у свим земљама ЕУ. Неки сматрају да се она преокренула у корист Франсоа Оланда, иако је до прекјуче изричито подржавала идеолошки и страначки сродног Николу Саркозија.

Већ следећих дана, зависно од исхода француских избора, очекује се да дискурс Ангеле Меркел добије јаснији правац. Она за сада инсистира да фискални пакт остане неизмењен, јер су га већ ратификовале Грчка и Португалија, док ће се Ирска о њему изјашњавати на референдуму крајем маја. Меркелова се брани од критика на свој рачун, уз тврдњу да се њена политика за борбу против кризе ослања на два стуба: штедњу и раст. Али противници је оптужују да она у ствари има само један, овај први стуб, док јој други служи само реторички.

Да је помирење између две струје ипак могуће, доказује Мартин Шулц, немачки социјалдемократа и председник Европског парламента.

Он је прекјуче, у посети Шпанији, признао да је „разлика између конзервативаца и социјалиста око тога како да се изађе из кризе врло јасна”.

Његов рецепт је „комбинација оштре дисциплине штедње, са политиком раста и стимулансом за запошљавање.” Јасно је такође, да је Оландова победа у првом кругу заоштрила ову дебату. Ако Оланд, као социјалиста, добије улаз у Јелисејску палату, Меркелова ће морати да се прилагоди новонасталим околностима. У јуну, на самиту лидера, следи Маршалов план, и велике инвестиције у инфраструктуру, енергетику и технологију.