Од нашег дописника

Букурешт – У Букурешту су се недавно обрели неки од лидера румунске заједнице у долини Тимока да би се овдашњим политичарима и јавности пожалили на „крајње тежак“ положај у Србији.

Позивани годинама у Букурешт кад год је то потребно гласноговорницима „румунског националног корпуса“, представници су одведени у Сенат где их је примио председник спољнополитичког одбора опозициони социјалдемократски сенатор Титус Корлацеан.

Корлацеан, један од кандидата за будућег шефа дипломатије, познат је по настојању да „одбраном“ Румуна од Мађара, Руса, Украјинаца, па и Срба, стекне ореол доследног борца за националну ствар.

Четворица гостију, који кажу да представљају 300.000 Румуна у долини Тимока, пожалили су се да их у Србији саслушава полиција, да им се не дозвољава да се изјашњавају као Румуни, да се не поштује њихов национални идентитет, да се њихова права узурпирају, да немају своје школе и цркве и да су њихов Национални савет приграбиле српске политичке странке.

Тимочки Румуни још тврде да се званични пописи становништва фалсификују, па испада да Румуна има страшно мало – јер се већина, из страха, изјашњава као Власи.

„И попис који се спрема за ову јесен, биће лажан“, тврде др Предраг Балашевић, Драган Демић, Завиша Журж и свештеник Бојан Александровић.

Разгневљен овим сазнањима, сенатор Корлацеан изашао је пред Сенат и јавно упозорио Србију да Румунија неће ратификовати Споразум о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ уколико Београд не удовољи „праведним захтевима“ Румуна из долине Тимока. И више од тога, поново ће се жалити Парламентарној скупштини Савета Европе.

Вође Румуна из долине Тимока у међувремену су на јавној трибини на Факултету социологије у Букурешту поновили оптужбе на рачун Београда.

Александровић је тврдио да на тимочком терену Српска црква „гуши“ Румунску. При томе није поменуо православна канонска правила за која је једном другом приликом рекао да су „застарела“.

Александровић је заборавио на још важећи споразуму између Краљевине Југославије и Краљевине Румуније из 1934. којим су регулисани сви спорни верски проблеми две сестринске цркве. Тада су подељени и последњи заједнички црквени и манастирски хектари, а у споразуму нема ни речи о неким поделама или проблемима у Тимочкој крајини.

Тимочка делегација подсетила је и да је на нож дочекала одлуку Националног савета румунске националне мањине да се приступи стандардизацији влашког језика који би користио ћирилицу.

Многи присутни нису међутим заборавили да су сви Румуни (тада житељи Влашке и Молдавије) још средином 19. века писали на ћирилици. Из тог периода је и остао језик Влаха у Тимочкој долини, отцепљен од матице широким Дунавом, који данас звучи као крајње архаични језик романско-румунског порекла.

На „тимочкој трибини” главну реч држао је Ричард Виорел Бадеа, сенатор владајуће Демократско-либералне странке, који је изабран гласовима румунске дијаспоре и за коју, како сам каже, „одговара свом душом“.

Он је отворено оптужио Србију за многе грехе, а понајвише да не поштује „европске норме” у погледу права националних мањина.

Избегавајући да каже да је Парламентарна скупштина Савета Европе донела резолуцију у којој се јасно каже да Румуни и Власи у Србији нису исто, сенатор Бадеа је покушао да убеди присутне да је „куцнуо час” да се Србија натера да призна Влахе за Румуне.

„Ви и не можете себи да представите каквом су терору – не бежим од те речи – подвргнути Румуни у долини Тимока и Мораве. Србија није европска, већ азијска земља.”

Сенатор је толико запенуши да му је једна студенткиња добацила: „Молим Вас, Срби су хришћани, православци. Не говорите тако.”

Бадеа је ипак још много тога рекао. Показујући на госте из Тимочке крајине, он је са очитим задовољством изјавио:

„На овој ствари (одбране Румуна у долини Тимока) радим већ 12 година. На почетку нас је било крајње мало. Сада нас је више једномишљеника“, рекао је подсетивши да је „све кренуло набоље“ када је срео Балашевића који је као стипендиста румунске владе студирао у Крајови, када је напустио свој влашки говор и добро савладао румунски.

Идеје чији су заговорници сенатори Бадеа и Корлацеан ипак овде немају велику прођу и припадају ужем делу румунске политичке сцене. Ни медији их баш не варе.

Истина, агенцији „Руменијен глобал њуз“, која се бави само проблемима румунске дијаспоре, додељен је задатак чврсте националне песнице. Она са ултрашких позиција често критикује и румунску владу и МИП окривљујући их да су „млакоње“ и „слабићи“.

Агенција често пише да је Букурешт „мек“ према Београду, да српска дипломатија „успављује наше представнике“ неиспуњеним обећањима и да Срби избегавају да извршавају своје међународне обавезе.

Милан Петровић

------------------------------------------------------

Користећи своје законско право због неистините, непотпуне и нетачно пренете информације, објављене у листу „Политика“, дана 25.маја 2011.године на страни 4. у тексту под називом „Страдање“ Тимочких Румуна,дајем следећи

ОДГОВОР/ДЕМАНТИЈ

У тексту под називом „Страдање“ Тимочких Румуна аутора Милана Петровића објављен је низ неистина који се тенденциозно и малициозно бави Власима/Румунима у Тимочкој крајини (ово је прва неистина зато што Власи/ Румуни живе и у другим деловима Србије, а не само у Тимочкој крајини) и шири мржњу према Власима/Румунима. Ефекат текста је видљив већ  у коментарима на сајту листа „Политика“  и јасно је да је г-дин Петровић распиривао међунационалну мржњу.

Прва неистина у тексту тиче се неистине да је Савет Европе закључио да Власи и Румуни нису исто што је нетачно, јер да је аутор текста  прочитао резолуцију 1632 СЕ, знао би да се о Власима  у истој говори као о Власима/Румунима, што јесте синонимија  веома уобичајена и за друге народе нпр. Немац/Герман/Deucth/Tedesco итд. Г-дин Петровић дуго живи у Румунији,  а није научио неке основне историјске чињенице о земљи у којој живи, те тако није научио да се Румунија некад звала Влашка (Valahia) . Отуда се тај екстерни етноним везује и данас за Румуне/ Влахе.

Г-диин Петровић даље на један ружан начин( за један реномирани лист) описује посету делегације влашких/румунских лидера из источне Србије Букурешту, јер каже да су се исти тамо „обрели“ јер су  „позвани“ од стране  гласноговорника  румунског националног корпуса, а да би се пожалили на „крајње тежак положај“. Положај Влаха/Румуна г-дин Петровић наравно да не може да разуме, јер Срби у Румунији остварују сва права прописана Уставом Румуније.

Тако да, Срби у Румунији имају школе, медије, цркве, службену употребу језика и посланика у Парламенту Румуније. Док је у Србији сасвим другачија ситуација. Румуни у Војводини имају сва напред наведена права, што Власи/ Румуни у источној Србији немају. Власима/ Румунима се  после тражења свих напред набројаних права даје једна добра лекција од стране Владе Србије, о којој наравно због неког вида прећутне цензуре јавност Србије није никад сазнала.

Наиме, укључењем већинских странака у изборну трку за Национални савет влашке националне мањине, започиње хајка на Влахе/ Румуне источне Србије који су се дрзнули да траже своја права уместо да као и до сада погнуте главе плаћају порезе, ратују и гину  за Србију, преживљавају све тешкоће које је проживео српски народ у прошлости заједно са њим, као један од ретких лојалних народа, сматрајући Србе за своју браћу и вечне савезнике. Хајку су предводили представници Социјалистичке партије Србије и Демократске странке ( иако су у изборима учествовале и остале већинске странке) и тада су за време трајања кампање за представнике Влашке демокртатске странке Србије говорили да су сепаратисти, да врше румунизацију Румуна( што је нонсенс), застрашивали су и српски и влашки/румунски народ старим ранама, које су им нанели управо представници Социјалистичке партије Србије. Даље у изборном процесу је директно учествовало и тужилаштво и Министарство унутрашњих послова, тако што је започело прогон влашких лидера око фалсификовања захтева за упис у посебни бирачки списак. Тада су у Петровцу на Млави на информативни разговор позвали преко 300 грађана влашке/румунске националности где су користећи не баш законска средства застрашивали влашки / румунски народ пред изборе.(исте су ревиктимизовали позивајући још стотинак људи као сведоке у поступку против једног од влашких лидера Драгана Демића). Као круну свог рада у изборној трци представници напред наведених партија су преко Централне изборне комисије и Министарства за људска и мањинска права у Влади Србије покрали изборе прекрајајући изборне јединце како им је воља, потврђујући да су изборни легални иако су контролу на овим изборима вршили само представници Општина који су представљали власт пресликану са републичког нивоа.

За изборе националних савета националних мањина у Србији, било је потребно формирати посебне бирачке спискове, у даљем тексту  ПБС, у које се по природи ствари могу уписивати само припадници мањина, који би касније према тим списковима бирали своје представнике у савету, међутим поједине ''фантомске листе'' суочене са чињеницом да за тако нешто немају упоришта у влашком бирачком телу у ПБС масовно уписиују Србе којима је предочавано да је патриотски гласати за СПС и уништити сепаратисте, те је на крају на неким гласачким местима  до 10х гласало 98% уписаних бирача и сви за СПС (да не буде забуне, листа СПС је имала име „Власи за Србију Србија за Влахе- Милетић Михајловић Тића“). Такође, ова листа је објавила програм који је имао за циљ довођење бирача у заблуду јер су неке од 12  тачака њиховог програма превазилазиле мањинску аутономију утврђену законом, што је само по себи могло довести у питање њихово учешће на изборима, док је листа коју сам ја предводио имала само 4 тачке стриктно везане за законски оквир мањинске аутономије у области културе, информисања, образовања, и служене употребе језика.Рад Социјалистичке партије Србије  за ове изборе би вероватно похвалио и сам Стаљин, јер су његове методе кориштене веома добро. Питам се како се осећају чланови и симапатизери Демократске странке који немају корене у Стаљиновим учењима и да ли ће исти казнити Демократску странку на следећим изборима за безумну  политику коју води заједно са Социјалистичком партијом Србије.

Неистинито  је пренето и то да су представници Влаха/ Румуна изјавили да ће попис који се спрема на јесен бити лажан, ми смо рекли да су прошли пописи били лажирани а за то имамо и доказе(наравно).

Г-дин Петровић такође брани Стаљинове методе из Моладавије где је уместо латинице, Румунима из Молдавије наметнута ћирилица, а као средство асимилације и националне дезорјентације и такође их здушно препоручује као добар лек против ''непослушних''Влаха/ Румуна.

У Тексту се све време вређају високи званичници Румуније, која је током целе своје историје показала да је велики пријатељ и савезник Србије. Мислим да је ово непримерено листу „Политика“. Стил и тон којим је Г-дин Петровић написао овај тенденциозан текст, прети да поквари односе Србије и Румуније и да изазове непотребне међуетничке, и политичке напетости како у Србији тако и у Румунији.

Нетачно је такође да сам ја научивши  књижевни румунски језик заборавио тзв. „влашки говор“, јер је то један те исти језик, с тимшто је због непостојања образовања на румунском језику у источној Србији, румунски језик јако осиромашио, па се у говору користи много српских речи, што свакако говори о активној асимилацији Влаха /Румуна којој ваш  текст даје здушан допринос.

У Бору, дана 26.05.2011.године                                  Председник Влашке демократске странке Србије

Др.Предраг Балашевић