„Srbija je na pravom putu ka Evropskoj uniji”, izjavio je juče za „Politiku” ministar inostranih poslova Finske Aleksander Stub. Finski diplomata je, takođe, naglasio zadovoljstvo zbog liberalizacije viznog režima, kao i činjenice da stvari napreduju i kada je reč o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ali, gospodin Stub, istovremeno, nije krio da rešavanje problema Kosova i Metohije igra značajnu ulogu na putu Srbije ka EU.

Ministar inostranih poslova Finske nije čovek koji gubi vreme. U protekla četiri dana posetio je čak pet država u regionu. Boravak u Beogradu iskorišćen je za susrete sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem. Kako kaže ministar Stub, tema za razgovor je bilo i te kako mnogo: od političke situacije na Balkanu, sa posebnim osvrtom na kosmetski problem, pa preko bilateralnih srpsko-finskih odnosa, do razmene iskustava u prevazilaženju finansijske krize koja je zahvatila veći deo sveta.

Našlo se vremena i za intervjuu „Politici”. Tema koja se prirodno nametala jeste – situacija u južnoj srpskoj pokrajini.

Finska je jedna od zemalja EU koje su priznale nezavisnost Kosova. Koji su bili vaši motivi za to priznanje, i šta ste time želeli da postignete?

Kosovo su priznale 22 države članice Evropske unije. Pre svega, mi verujemo u suverenitet i teritorijalni integritet nacionalnih država. Bilo je pokušaja da se posreduje između Srbije i Kosova nekih otprilike osam godina. Imali smo i plan Martija Ahtisarija. Stvoren je jak osećaj da Albanci sa Kosova žele da budu jedinstven identitet i nezavisna država, i mi smo u konsultacijama u okviru EU došli do zaključka da je to dobar put napred. Ne treba smetnuti s uma da se mi u EU trudimo da stvorimo prostor bez granica, a ne svet granica. Ali, postoje i individualnosti i stoga smo i došli do ovakvog zaključka.

Veliki broj Srba i pripadnika ostalih etničkih grupa više od deset godina nakon sukoba u južnoj pokrajini ne može da se vrati u svoje domove. Tako gledajući, da li mislite da ste tokom svih ovih godina učinili dovoljno na Kosovu?

Prvo i osnovno, postigli smo mir.

Da, ali mir je obezbeđen pre priznavanja nezavisnosti?

To je veoma nestabilan mir. Ne zaboravite da je sve počelo ratom. Surovim ratom. Naravno, mnogo je nerešenih problema. Nisu uspostavljene mnoge institucije, vladavina prava, i dalje postoji oko 40.000 nerešenih imovinskih slučajeva, bezbroj je ratnih i drugih zločina koji nisu rešeni, mnogo je korupcije... Dakle, ostalo je još mnogo posla da se uradi.

Juče ste razgovarali sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. Da li je Kosovo, po Vašem mišljenju, postiglo nivo suvereniteta koji bi mu omogućio da funkcioniše samostalno, bez pomoći međunarodne zajednice?

Za to je potrebno vreme. Politička situacija je, naravno, i dalje nestabilna. Ali, mislim da je rad Kfora, pre svega, u uspostavljanju stabilnosti bio uspešan. Mislim i da Piter Fejt, civilni administrator EU na Kosovu, dobro radi svoj posao kao i da je misija Euleks uspešna. Naravno, ne bismo smeli da se opuštamo u tom mišljenju, svašta još može da se dogodi. Ali to je već priroda Balkana.

Finski vojnici su u okviru međunarodnih snaga raspoređeni na Kosovu. Kakva su njihova iskustva?

Da, njih je trenutno 250, i prema onome što su nam rekli, misija im nije tako komplikovana. Oni nisu imali nikakvih većih incidenata, i to bi trebalo da znači da se situacija ipak kreće u dobrom pravcu.

Finska je jedna od 35 zemalja koje su uključene u raspravu o pravnoj utemeljenosti kosovske nezavisnosti, a koja se vodi pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Šta mislite, bez obzira na to kakva će biti konačna odluka sudija, kako će taj proces uticati na moguće slične procese u budućnosti?

To je dosta hipotetičko pitanje i više je za stručnjake iz sveta politike, nego iz oblasti prava. Mislim da će odluka biti relativno dvosmislena, ali do tada, sačekajmo. Suština je u tome što Srbija želi i treba da bude na putu ka EU. Ali, isto tako, mislim da pre no što se problem Kosova razreši u samoj Srbiji članstvo u EU nije moguće. Srbija mora da se pogleda u ogledalo i upita se – šta želi.

U poslednje vreme ima stavova da glavni problem Balkana nije Kosovo nego Bosna i Hercegovina.

Glavni problem Balkana je nacionalizam. I to se odnosi na sve države. Nacionalizam i emocije. Videli smo šta je ta kombinacija mogla da uradi u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i u ratovima na Balkanu. Mislim da ljudi na zapadni Balkan gledaju sa pažnjom. To je još uvek nestabilan prostor. A najnestabilnija je, verovatno, upravo Bosna i Hercegovina. Tu je, potom, problem imena Makedonije, koje još nije razrešeno. Treće je pitanje Kosova i Srbije koje nosi mnogo napetosti. Ima i drugih manjih problema kao što su granični spor između Hrvatske i Slovenije... Drugim rečima, postoji mnogo malih, prigušenih vatri i svašta bi moglo te vatre da ujedini u veći plamen. Upravo stoga moramo o zapadnom Balkanu da razmišljamo ozbiljno. I što ga bliže budemo držali uz put ka EU, to bolje.

Šta Srbija može da ponudi Finskoj, a šta Finska Srbiji kada je reč o ekonomskoj saradnji?

Mislim da na te stvari treba gledati šire. Finska je članica Evropske unije, kao i članica evrozone. Naravno, Finska ima svoju ekonomiju, ali je, istovremeno, deo najveće ekonomije u svetu. Ono što mi (Finska i Srbija) možemo jedni drugima da ponudimo jeste integracija u Evropsku uniju. Naravno, bilateralni odnosi su i dalje veoma važni, ali oni danas imaju i širu pozadinu, a to je saradnja sa Evropskom unijom. To je najvažnije. Ono što Finska može da ponudi Srbiji jeste pomoć na putu ka EU. A ja se nadam da Srbija Finskoj, zauzvrat, može da ponudi sve mere koje su neophodne za članstvo u EU.

Na kraju, kakva bi bila Vaša poruka Srbiji?

Mislim da je Srbija velika zemlja, i to ne govorim samo zato što sam veliki ljubitelj sporta. Takođe, mislim da je jedini put Srbije napred, put u EU. Morate čvrsto da verujete u evropske integracije. To nije jednosmeran put. Ali je važno istaći da Srbija treba da postane članica EU, a ne EU članica Srbije. Put neće biti lak. Nacionalizmi moraju da budu ugašeni. Mnogo gde ćete morati da popustite. Ali članstvo vam je kao nagrada na kraju teškog dana. Ja Srbiju, svakako, vidim u EU. U tom smislu možete da računate na našu pomoć.

Slobodan Samardžija