„Србија је на правом путу ка Европској унији”, изјавио је јуче за „Политику” министар иностраних послова Финске Александер Стуб. Фински дипломата је, такође, нагласио задовољство због либерализације визног режима, као и чињенице да ствари напредују и када је реч о примени Споразума о стабилизацији и придруживању. Али, господин Стуб, истовремено, није крио да решавање проблема Косова и Метохије игра значајну улогу на путу Србије ка ЕУ.

Министар иностраних послова Финске није човек који губи време. У протекла четири дана посетио је чак пет држава у региону. Боравак у Београду искоришћен је за сусрете са српским колегом Вуком Јеремићем и премијером Мирком Цветковићем. Како каже министар Стуб, тема за разговор је било и те како много: од политичке ситуације на Балкану, са посебним освртом на косметски проблем, па преко билатералних српско-финских односа, до размене искустава у превазилажењу финансијске кризе која је захватила већи део света.

Нашло се времена и за интервјуу „Политици”. Тема која се природно наметала јесте – ситуација у јужној српској покрајини.

Финска је једна од земаља ЕУ које су признале независност Косова. Који су били ваши мотиви за то признање, и шта сте тиме желели да постигнете?

Косово су признале 22 државе чланице Европске уније. Пре свега, ми верујемо у суверенитет и територијални интегритет националних држава. Било је покушаја да се посредује између Србије и Косова неких отприлике осам година. Имали смо и план Мартија Ахтисарија. Створен је јак осећај да Албанци са Косова желе да буду јединствен идентитет и независна држава, и ми смо у консултацијама у оквиру ЕУ дошли до закључка да је то добар пут напред. Не треба сметнути с ума да се ми у ЕУ трудимо да створимо простор без граница, а не свет граница. Али, постоје и индивидуалности и стога смо и дошли до оваквог закључка.

Велики број Срба и припадника осталих етничких група више од десет година након сукоба у јужној покрајини не може да се врати у своје домове. Тако гледајући, да ли мислите да сте током свих ових година учинили довољно на Косову?

Прво и основно, постигли смо мир.

Да, али мир је обезбеђен пре признавања независности?

То је веома нестабилан мир. Не заборавите да је све почело ратом. Суровим ратом. Наравно, много је нерешених проблема. Нису успостављене многе институције, владавина права, и даље постоји око 40.000 нерешених имовинских случајева, безброј је ратних и других злочина који нису решени, много је корупције... Дакле, остало је још много посла да се уради.

Јуче сте разговарали са косовским премијером Хашимом Тачијем. Да ли је Косово, по Вашем мишљењу, постигло ниво суверенитета који би му омогућио да функционише самостално, без помоћи међународне заједнице?

За то је потребно време. Политичка ситуација је, наравно, и даље нестабилна. Али, мислим да је рад Кфора, пре свега, у успостављању стабилности био успешан. Мислим и да Питер Фејт, цивилни администратор ЕУ на Косову, добро ради свој посао као и да је мисија Еулекс успешна. Наравно, не бисмо смели да се опуштамо у том мишљењу, свашта још може да се догоди. Али то је већ природа Балкана.

Фински војници су у оквиру међународних снага распоређени на Косову. Каква су њихова искуства?

Да, њих је тренутно 250, и према ономе што су нам рекли, мисија им није тако компликована. Они нису имали никаквих већих инцидената, и то би требало да значи да се ситуација ипак креће у добром правцу.

Финска је једна од 35 земаља које су укључене у расправу о правној утемељености косовске независности, а која се води при Међународном суду правде у Хагу. Шта мислите, без обзира на то каква ће бити коначна одлука судија, како ће тај процес утицати на могуће сличне процесе у будућности?

То је доста хипотетичко питање и више је за стручњаке из света политике, него из области права. Мислим да ће одлука бити релативно двосмислена, али до тада, сачекајмо. Суштина је у томе што Србија жели и треба да буде на путу ка ЕУ. Али, исто тако, мислим да пре но што се проблем Косова разреши у самој Србији чланство у ЕУ није могуће. Србија мора да се погледа у огледало и упита се – шта жели.

У последње време има ставова да главни проблем Балкана није Косово него Босна и Херцеговина.

Главни проблем Балкана је национализам. И то се односи на све државе. Национализам и емоције. Видели смо шта је та комбинација могла да уради у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима на Балкану. Мислим да људи на западни Балкан гледају са пажњом. То је још увек нестабилан простор. А најнестабилнија је, вероватно, управо Босна и Херцеговина. Ту је, потом, проблем имена Македоније, које још није разрешено. Треће је питање Косова и Србије које носи много напетости. Има и других мањих проблема као што су гранични спор између Хрватске и Словеније... Другим речима, постоји много малих, пригушених ватри и свашта би могло те ватре да уједини у већи пламен. Управо стога морамо о западном Балкану да размишљамо озбиљно. И што га ближе будемо држали уз пут ка ЕУ, то боље.

Шта Србија може да понуди Финској, а шта Финска Србији када је реч о економској сарадњи?

Мислим да на те ствари треба гледати шире. Финска је чланица Европске уније, као и чланица еврозоне. Наравно, Финска има своју економију, али је, истовремено, део највеће економије у свету. Оно што ми (Финска и Србија) можемо једни другима да понудимо јесте интеграција у Европску унију. Наравно, билатерални односи су и даље веома важни, али они данас имају и ширу позадину, а то је сарадња са Европском унијом. То је најважније. Оно што Финска може да понуди Србији јесте помоћ на путу ка ЕУ. А ја се надам да Србија Финској, заузврат, може да понуди све мере које су неопходне за чланство у ЕУ.

На крају, каква би била Ваша порука Србији?

Мислим да је Србија велика земља, и то не говорим само зато што сам велики љубитељ спорта. Такође, мислим да је једини пут Србије напред, пут у ЕУ. Морате чврсто да верујете у европске интеграције. То није једносмеран пут. Али је важно истаћи да Србија треба да постане чланица ЕУ, а не ЕУ чланица Србије. Пут неће бити лак. Национализми морају да буду угашени. Много где ћете морати да попустите. Али чланство вам је као награда на крају тешког дана. Ја Србију, свакако, видим у ЕУ. У том смислу можете да рачунате на нашу помоћ.

Слободан Самарџија