Kristofer Brajan Stejt u zoru se predao policiji

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, januara – Nekako bez velikog medijskog uzbuđenja – svi su izvestili šta se dogodilo, ali su, sem retkih izuzetaka, izostale novinarske autopsije – propraćeno je ovonedeljno masovno ubistvo u ruralnom delu države Virdžinija, oko 250 kilometara jugozapadno od Vašingtona, kada je 39-godišnji Kristofer Brajan Stejt iz još neutvrđenih motiva, ubio sestru, zeta i još šestoro njihovih prijatelja i gostiju koji su se prošlog četvrtka zatekli u njihovoj kući. Najstarija žrtva imala je 43 godine, a najmlađa 4.

Ubica se potom, u panciru i sa opremom za noćno izviđanje, povukao u obližnju šumu, odakle je, iz puške velikog kalibra, sa četiri metka pogodio i teško oštetio policijski helikopter, koji je međutim uspeo da sa oštećenim rezervoarom za gorivo bezbedno prizemlji. Posle celonoćne opsade u kojoj je učestvovalo 150 policajaca, ubica je, čim je svanulo, iz šume izašao sa podignutim rukama i bez oružja. Stavljene su mu lisice i odveden je u zatvor, posle čega je protiv njega podignuta optužnica za ubistva prvog stepena.

Sahrana njegovih žrtava počeće u ponedeljak.

Zašto je jedan dotle miran, premda u poslednje vreme, kako izjavljuju njegovi poznanici i prijatelji, povučen čovek izvršio tako gnusan zločin, pokazaće najverovatnije suđenje, ako u međuvremenu medicinski specijalisti ne zaključe da je bio neuračunljiv. Ali već sada je očigledno da nije reč o iznenadnom pomračenju uma jer je, posle pretresa kuće, policija tamo našla nekoliko eksplozivnih naprava i sa njih blagovremeno poskidala detonatore.

U kući je nađeno i mnoštvo oružja, pištolja i pušaka, trofejnog i modernog: navodi se brojka od ukupno 28 komada. „Veoma zreo i odgovoran mladi hrišćanin”, kako je u preporuci koja je 1995. priložena uz njegov zahtev da mu se izda dozvola za nošenje „skrivenog oružja”, napisao jedan njegov prijatelj, bio je izuzetno dobro opremljen.

To međutim ovde nije ništa neobično: Amerikanci su kao nacija naoružani „do zuba”: količina vatrenog oružja raznih kalibara i namena procenjuje se od 230 do 280 miliona komada (SAD danas imaju 305 miliona stanovnika). Za to oružje, u prošloj godini kupljeno je oko 12 milijardi metaka!

Posedovanje i nošenje oružja duboko je usađeno u američku kulturu i psihu; sticajem istorijskih i političkih okolnosti Amerika je u ovom pogledu daleko najliberalnija zemlja Zapada. To pravo je, kao elementarna građanska sloboda, garantovano i ustavom (Drugi amandman), donetim (i veoma malo menjanim) još 1787.

Kristofer Spejt je tu slobodu i pravo obilato koristio. Dozvola za nošenje „skrivenog oružja” (onog koje se ne vidi ispod odeće) dva puta mu je obnavljana. Takva dozvola se izdaje u 48 od 60 sjedinjenih država (za nošenje „vidljivog oružja”, dozvole uglavnom nisu potrebne). Jedna organizacija koja se zalaže da se u tom pogledu nešto promeni, na svom veb sajtu ima brojač koji u ovom momentu pokazuje da su imaoci tih dozvola, od maja 2007, kada je to počelo da se evidentira, počinili 12 masovnih ubistava, dok je ukupan broj žrtava 127 ljudi.

Najveće masovno ubistvo zbilo se upravo u Virdžiniji, 16. aprila 2007. na tamošnjoj Politehnici, kada je jedan student korejskog etničkog porekla bio vinovnik najvećeg pojedinačnog masovnog ubistva u mirnodopsko doba, oduzevši 32 života pre nego što je presudio i sebi.

To je pokrenulo novu rundu debata o većoj kontroli oružja koja se, kao i prethodne, završila tako – što je uglavnom sve ostalo isto. Svakom ograničavanju prava da se ovdašnji narod naoružava suprotstavlja se moćni lobi proizvođača i ljubitelja oružja, oličen u već notornoj NRA (National Rifle Asociation – Nacionalna asocijacije pušaka) koja godišnje za odbranu status-kvoa troši milion i po dolara.

Debate u čijem fokusu je (ne)ravnoteža između građanskog prava na samoodbranu ličnim oružjem i dužnost države da to pravo i slobodu ograniči da bi sprečavala kriminal i održavala red, uvek se završavaju pobedom zagovornika teze da svaki građanin treba da ima pištolj u džepu ili za pojasom – jer će, obrazlažu, tako kriminalci više razmišljati da li da se upuštaju u svoje poduhvate.

NRA je moćna zato što je izuzetno dobro organizovana: dovoljno je pročitati neki od njenih izveštaja pa videti da su u stanju da pobiju ili u svoju korist izokrenu svaki argumenat protiv građanskog razoružavanja. Njihova glavna teza je da ne ubija oružje, nego ljudi.

Major Nidan Hasan koji je jesenas u vojnoj bazi Fort Hud sa svoja dva pištolja pobio 12 vojnika, sigurno ne bi bio tako efikasan da je to pokušao da izvede golim rukama. Bez onoliko kratkih i dugih cevi u svom posedu i Kristofer Spejt ne bi likvidirao sestru (kažu da se plašio da će da ga izbaci iz kuće koju im je ostavila pokojna majka, mada je ona nedelju pre toga sve prepisala na njegovo ime) i još sedmoro, postavši i sam, u krajnjem ishodu, deveta žrtva.

I posle ovog velikog zločina Amerika će ostati podeljena na većinu koja smatra da je masovno posedovanje oružja rešenje za problem kriminala i manjinu koja je ubeđena da je to rešenje u stvari problem.