Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јануара – Некако без великог медијског узбуђења – сви су известили шта се догодило, али су, сем ретких изузетака, изостале новинарске аутопсије – пропраћено је овонедељно масовно убиствo у руралном делу државе Вирџинија, око 250 километара југозападно од Вашингтона, када је 39-годишњи Кристофер Брајан Стејт из још неутврђених мотива, убио сестру, зета и још шесторо њихових пријатеља и гостију који су се прошлог четвртка затекли у њиховој кући. Најстарија жртва имала је 43 године, а најмлађа 4.

Убица се потом, у панциру и са опремом за ноћно извиђање, повукао у оближњу шуму, одакле је, из пушке великог калибра, са четири метка погодио и тешко оштетио полицијски хеликоптер, који је међутим успео да са оштећеним резервоаром за гориво безбедно приземљи. После целоноћне опсаде у којој је учествовало 150 полицајаца, убица је, чим је свануло, из шуме изашао са подигнутим рукама и без оружја. Стављене су му лисице и одведен је у затвор, после чега је против њега подигнута оптужница за убиства првог степена.

Сахрана његових жртава почеће у понедељак.

Зашто је један дотле миран, премда у последње време, како изјављују његови познаници и пријатељи, повучен човек извршио тако гнусан злочин, показаће највероватније суђење, ако у међувремену медицински специјалисти не закључе да је био неурачунљив. Али већ сада је очигледно да није реч о изненадном помрачењу ума јер је, после претреса куће, полиција тамо нашла неколико експлозивних направа и са њих благовремено поскидала детонаторе.

У кући је нађено и мноштво оружја, пиштоља и пушака, трофејног и модерног: наводи се бројка од укупно 28 комада. „Веома зрео и одговоран млади хришћанин”, како је у препоруци која је 1995. приложена уз његов захтев да му се изда дозвола за ношење „скривеног оружја”, написао један његов пријатељ, био је изузетно добро опремљен.

То међутим овде није ништа необично: Американци су као нација наоружани „до зуба”: количина ватреног оружја разних калибара и намена процењује се од 230 до 280 милиона комада (САД данас имају 305 милиона становника). За то оружје, у прошлој години купљено је око 12 милијарди метака!

Поседовање и ношење оружја дубоко је усађено у америчку културу и психу; стицајем историјских и политичких околности Америка је у овом погледу далеко најлибералнија земља Запада. То право је, као елементарна грађанска слобода, гарантовано и уставом (Други амандман), донетим (и веома мало мењаним) још 1787.

Кристофер Спејт је ту слободу и право обилато користио. Дозвола за ношење „скривеног оружја” (оног које се не види испод одеће) два пута му је обнављана. Таква дозвола се издаје у 48 од 60 сједињених држава (за ношење „видљивог оружја”, дозволе углавном нису потребне). Једна организација која се залаже да се у том погледу нешто промени, на свом веб сајту има бројач који у овом моменту показује да су имаоци тих дозвола, од маја 2007, када је то почело да се евидентира, починили 12 масовних убистава, док је укупан број жртава 127 људи.

Највеће масовно убиство збило се управо у Вирџинији, 16. априла 2007. на тамошњој Политехници, када је један студент корејског етничког порекла био виновник највећег појединачног масовног убиства у мирнодопско доба, одузевши 32 живота пре него што је пресудио и себи.

То је покренуло нову рунду дебата о већој контроли оружја која се, као и претходне, завршила тако – што је углавном све остало исто. Сваком ограничавању права да се овдашњи народ наоружава супротставља се моћни лоби произвођача и љубитеља оружја, оличен у већ ноторној НРА (National Rifle Asociation – Национална асоцијације пушака) која годишње за одбрану статус-квоа троши милион и по долара.

Дебате у чијем фокусу је (не)равнотежа између грађанског права на самоодбрану личним оружјем и дужност државе да то право и слободу ограничи да би спречавала криминал и одржавала ред, увек се завршавају победом заговорника тезе да сваки грађанин треба да има пиштољ у џепу или за појасом – јер ће, образлажу, тако криминалци више размишљати да ли да се упуштају у своје подухвате.

НРА је моћна зато што је изузетно добро организована: довољно је прочитати неки од њених извештаја па видети да су у стању да побију или у своју корист изокрену сваки аргуменат против грађанског разоружавања. Њихова главна теза је да не убија оружје, него људи.

Мајор Нидан Хасан који је јесенас у војној бази Форт Худ са своја два пиштоља побио 12 војника, сигурно не би био тако ефикасан да је то покушао да изведе голим рукама. Без онолико кратких и дугих цеви у свом поседу и Кристофер Спејт не би ликвидирао сестру (кажу да се плашио да ће да га избаци из куће коју им је оставила покојна мајка, мада је она недељу пре тога све преписала на његово име) и још седморо, поставши и сам, у крајњем исходу, девета жртва.

И после овог великог злочина Америка ће остати подељена на већину која сматра да је масовно поседовање оружја решење за проблем криминала и мањину која је убеђена да је то решење у ствари проблем.