Свет
Није било завере
Принчеви Вилијам и Хари поздравили су пресуду пороте да су за смрт принцезе Дајане криви возач и папараци
После скоро шест месеци и 252 саслушана сведока, једанаесточлана британска порота је донела пресуду да је смрт принцезе Дајане и њеног партнера Додија ал Фаједа у париском тунелу пре десет и по година последица крајњег немара возача који је возио пребрзо и под дејством алкохола, али и папараца који су немилосрдно јурили за „мерцедесом”.
Смрскана лимузина, све до сада чувана у полицијском складишту на југу Лондона за потребе истраге, коначно ће моћи да буде уништена, да случајно не би доспела у руке ловаца на сувенире, пише лондонски „Телеграф”.
Дајанини синови принчеви Вилијам и Хари поздравили су одлуку пороте. Исто је учинио и премијер Гордон Браун, изражавајући наду да ће жртве трагичне несреће сада коначно бити остављене да почивају у миру.
Одахнула је и британска штампа. Код новинара који су пратили истрагу приметан је био замор, јер сведочења, осим скандалозних увреда Мохамеда ал Фаједа на рачун краљевске породице и додатног огољавања Дајанине приватности, нису донела скоро ништа ново.
Међутим, власник „Хародса” није прихватио одлуку пороте и одмах је најавио да ће са адвокатима тражити начине да докаже теорију завере у коју већ десет година покушава да увери јавност – да су његов син и принцеза убијени по налогу Дајаниног свекра, а у конспирацији са британском тајном службом. Међутим, када је сведочећи средином марта проширио списак завереника на Тонија Блера, француску хитну помоћ и британског амбасадора у Паризу, међу присутнима у судници се проломио смех.
Обе претходне истраге, и француске полиције и Скотланд јарда, означиле су као кривце за несрећу прекомерну брзину и превише алкохола у крви возача, који је такође погинуо.
Да све не делује као ново губљење времена и новца (потрошено је седам милиона фунти) потрудио се главни истражни судија Томас Скот Бејкер, који је, по оцени коментатора, спасао процес. Када је у једном тренутку група британских посланика затражила да се тај „циркус” прекине, судија Бејкер их је крајње озбиљно упозорио да би могли да одговарају за омаловажавање суда.
А елемената лакрдије је заиста било. Дочекавши својих пет минута у клупи за сведоке, Фајед је рекао за принца Филипа да је „нациста и расиста”, а Чарлсову садашњу супругу Камилу је назвао „крокодилом”.
Чак три сведока су признала да су говорила неистину, укључујући и Дајаниног бившег батлера Пола Барела, кога је судија назвао „лажљивцем”. Барел је у једном интервјуу признао да није говорио „пуну истину” када је сведочио. У питању је особа која је после несреће од Дајанине сестре добила на чување „Пандорину кутију” – дрвену кутију у којој је принцеза чувала сва важна документа, али која никада није пронађена. Према неким тврдњама, Дајанина сестра је уништила претећа писма које је својој снахи слао принц Филип и друге папире који би представљали проблем за краљевску породицу.
Претрес ће остати упамћен по томе што су први пут у историји сведочили активни припадници британске тајне службе МИ-6 (скривени иза паравана), и што је први пут један судски процес „изашао” са територије Британије – за поротнике су у Паризу реконструисани последњи минути пред несрећу.
Негирајући тврдње једног бившег агента да је у париском тунелу примењен план из деведесетих, разматран као варијанта за ликвидацију председника Србије Слободана Милошевића, бивши шеф МИ-6 сер Ричард Дирлав је рекао да британска тајна служба „није убила принцезу Дајану нити било кога другог између 1966. и 2004”. Признао је, међутим, да је поменути план – заслепљивање возача рефлектором – био предложен за „другу балканску мету”, али да је одмах одбачен.
Као што је и сам судија рекао у последњем обраћању пороти, и даље ће бити људи који ће се трудити да оживе теорију завере засновану на (недоказаној) тврдњи да је принцеза била трудна из односа са Фаједом и да британска краљевска породица није могла да прихвати да наследник трона добије муслиманског полубрата или полусестру.
Нагађања иду чак дотле да је принцеза Дајана убијена због своје борбе против нагазних мина, која је наводно претила да открије „прљаве послове” британских власти.
Елемената за сличне теорије има: зашто тајанствена кутија није пронађена? Због чега је Дајанино тело балсамовано? Зашто је возач „фијата уно”, који је наводно очешао мерцедес пре фаталног судара са бетонским стубом, пронађен мртав две године после трагедије? Необично је и то што је једини преживели, телохранитељ Тревор Риз, изгубио памћење.
Али где су докази? На то питање је Фајед, богати резидент Лондона који годинама чека британско држављанство, самосажаљивим тоном одговорио на суду: „Како можете очекивати од мене да обезбедим доказе када ме од њих дели ’гвоздени зид’ служби безбедности.”








