Najnovije hapšenje nekoliko visokih oficira još više je produbilo podele u Turskoj – između vlade i armije. Danas je privedeno 14 aktivnih i penzionisanih generala i pukovnika, među kojima su bivši komandanti mornarice i vazduhoplovnih snaga Ibrahim Firtina i Ozden Orner.

U doskoro nedodirljivoj armiji zasad ne komentarišu današnja hapšenja. Jedna lokalna televizijska stanica je, međutim, javila da je načelnik Generalštaba general Ilker Basburg odložio ranije dogovorenu posetu Egiptu.

Ovo je nastavak akcije protiv armije, koja je osumnjičena, prema otkrićima vladi bliske štampe, da je planirala da izazove haos u zemlji. Protiv više od 200 osoba – dvojice generala i drugih oficira, političara, novinara i advokata – ranije je pokrenut sudski postupak, pošto su osumnjičene da su članovi ekstremne nacionalističke grupe „Ergenekon”, koja je navodno planirala da izazove haos u zemlji što bi na kraju bio izgovor da armija izvede tenkove na ulice Ankare i Istanbula i obori sadašnju vladu. U Generalštabu su ranije demantovali da imaju bilo kakve veze sa pripremanjem vojnog udara.

Današnje akcija protiv visokih oficira, podudarila se sa hapšenjem Ilhana Džihanera, glavnog tužioca provincije Ezrindžan, u centralnoj Turskoj. On je takođe osumnjičen da je pripadnik grupe „Ergenekon”, koja je pripremala vojni udar. To je otvorilo novi front podela u zemlji. U opoziciji i pravosuđu tvrde da je taj tužilac lišen slobode zato što je istraživao sumnjive veze između vlade i naoružane ekstremističke grupe „Ismailaga” i organizacije Fethulaga Gulena. One se već duže vreme sumnjiče da pokušavaju da vrate zemlju u šerijatsku prošlost, da vladaju zemljom iz neke mračne senke. Slične optužbe mogu da se čuju i protiv vodeće Partije pravde i razvoja koja, to nije tajna, ima islamističku prošlost. U vladi to uporno demantuju.

Hapšenje glavnog tužioca izazvalo je oštra reagovanja u pravosuđu, koje je odranije, uz armiju, poznato kao glavni bastion sekularizma i moderne republike čije je temelje udario veliki reformator Mustafa Kemal Ataturk još pre devedeset godina. Vrhovni savet tužilaca i sudija je osudio taj potez i razrešio dužnosti četvoricu tužilaca, koji su naredili hapšenje svog kolege. U tome ih je bezrezervno podržao Vrhovni apelacioni sud, kao i vodeće opozicione partije u parlamentu.

„To je pravni udar, atak na demokratiju”, uzvratio je potpredsednik vlade Bulent Arinč.

Dve strane su se čvrsto ušančile na svojim pozicijama i zasad ne pokazuju spremnost da ustuknu. Ljudi od paragrafa kažu da im ne trebaju tutori, da je to nedozvoljeno mešanje izvršne vlasti u rad pravosuđa. U vladi se ne predaju, najavljuju nove poteze.

„U Turskoj svi očekuju reforme pravosuđa. Mi ćemo sa opozicionim partijama pokušati da postignemo dogovor o podnošenju amandmana na ustav. Ako u tome ne uspemo, raspisaćemo referendum”, najavio je premijer Tajip Erdogan.

Ako je suditi prema dosadašnjim reagovanjima, teško je poverovati da će političke partije postići dogovor o promenama članova Ustava koji se odnose na rad pravosudnih organa. Vladajuća partija sama ne može u parlamentu da progura te amandmane, pošto nema neophodnu dvotrećinsku većinu. Nezvanično se pominje i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

V. Lalić