Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Њут Гингрич је то учинио користећи медиј који, када је последњи пут био на некој јавној функцији, није ни постојао, док је Рон Пол одабрао стари метод: гостовање у познатој емисији телевизије Еј-Би-Си „Добро јутро Америко”.

Гингрич, бивши председавајући Представничког дома у Конгресу, и Пол, конгресмен из Тексаса, први су који су се из Републиканске партије и формално постројили у ред могућих изазивача Бараку Обами на председничким изборима 2012.

Остали – а има их бар још најмање десет – још се премишљају, одмеравајући да ли имају шансе да прво победе у унутарпартијској трци за номинацију, а потом изгледе да поразе садашњег станара Беле куће, који је према најновијим анкетама јачи него икад.

Ако се не појави неко ко засад није на хоризонту, све републиканске наде свеле би се само на учествовање у приличној јаловом и веома скупом послу: трошак председничке кампање први пут би могао да достигне своту од милијарду долара.

Сондирања која овде врше различите агенције, нека обављена пре акције у којој је убијен Осама бин Ладен, а нека после, Обами дају убедљиво предност над потенцијалним изазивачима, а рејтинг му је поготово скочио после успеха акције против вође Ал Каиде. У овом моменту његова предност над свим могућим ривалима је двоцифрена.

Гингричева кандидатура, објављена у понедељак преко „Твитера”, у најави је већ неколико месеци, па није изазвала политичко узбуђење.

Упркос томе што је реч о једном од најпознатијих републиканаца, Гингричу се не дају велике шансе, пре свега због чињенице што у предизборни воз улази са превише пртљага.

Иако је у Конгрес први пут изабран још 1978, политичка звезда је постао тек 1994. када је својом кампањом „Уговор са Америком” био један од најзаслужнијих што су републиканци први пут после 40 година успели да задобију већину у Представничком дому.

За награду, изабран је за спикера, председавајућег у овом конгресном дому, где је био велики опонент тадашњем председнику Билу Клинтону.

Његова одлука да крајем 1995. изазове фискалну блокаду Клинтонове владе, која је потрајала неколико месеци, није наишла на одобравање бирача и била је један од кључних фактора Клинтоновог тријумфа на изборима 1996.

Гингрич није успео ни у настојањима да испослује „импичмент”, опозив председника, због његове сексуалне афере са стажисткињом у Белој кући Моником Левински.

Из јавног живота се повукао 1998. Његов имиџ квари и то што се три пута женио, при чему је у вези са новим супружницама био док је још био у браку са старим, а накнадно се открило да је Клинтона хтео да смени због истог моралног прекршаја који је у то време и сам чинио: брачне прељубе.

Изгледе му отежава и не баш политички коректна реторика: прошле године је муслимане који су желели да саграде џамију недалеко од места где су порушене куле Светског трговинског центра у Њујорку упоредио са нацистима, био је против америчког учешћа у интервенцији против Либије за коју се залагала већина републиканаца, а са подсмехом је дочекано и његово објашњење због чега је, брачном непостојаношћу, изгубио морални компас: „зато што је превише радио”.

Положај му отежава и чињеница да је, у поређењу са могућим унутарпартијским ривалима, међу најстаријима (67), мада упркос свему није сасвим неприхватљив садашњем профилу републиканских бирача, којима би, како је недавно констатовано, данас био неподобан и Роналд Реган кога конзервативци уздижу у небеса.

Политички ветеран из Тексаса Рон Пол (75) у трку за председничку номинацију улази трећи пут, пошто се неуспешно опробао 1988. и 2008. Некадашњи гинеколог и акушер, који је обавио 4.000 порођаја, модеран је републикански популиста у чијем програму су укидање федералне пореске службе, враћање златне подлоге долару и комплетно повлачење САД из Ирака и Авганистана.

За разлику од Гингрича, у браку са садашњом супругом је већ 54 године и имају 18 унучади. У Конгресу је већ скоро 30 година.

Наредних дана и недеља се очекује да своје кандидатуре за републиканску номинацију објаве (или од председничких амбиција званично одустану) и други претенденти, међу којима су позната имена као што су Мајк Хакаби, Том Повленти, Мит Румни, Доналд Трамп, Сара Пејлин…

Обами оваква гужва међу ривалима, упркос тренутно високом рејтингу, не гарантује реизбор: оно што ће по општем уверењу превладати биће стање економије у другој половини 2012. Ако у том погледу не буде боље – ономе ко је на власти биће горе.