Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 13. јула – Американци све више губе поверење у своје кључне институције, председника и Конгрес. Извршна власт при том има нешто већи углед од законодавне, али је рејтинг обе на низбрдици.

Најновије истраживање које су спровели „Вашингтон пост” и ТВ мрежа Еј-Би-Си показало је да шест од 10 бирача не верује да ће председник доносити праве одлуке за земљу, а велика већина не одобрава како Барак Обама решава проблеме у области која их највише погађа – у економији.

Ови налази нису добро знамење за владајући табор уочи избора за једну трећину места у Конгресу идућег новембра, на којима би демократе да задрже већину у оба дома, а републиканци да тај однос снага промене у своју корист, како би добили моћан инструмент да председника контролишу и блокирају његове законодавне иницијативе. Крајњи циљ је, наравно, да 2012. поврате Белу кућу.

Тренутно расположење иде им у прилог: 56 одсто бирача изјављује како жели да Конгрес контролишу републиканци, управо због равнотеже власти.

Главна брига је стање економије. Готово сви Американци сматрају да је њено стање лоше, упркос званичној статистици по којој је криза завршена и бројкама које говоре да би земља требало да је поново на стази постојаног раста.

Начин на који Обама и његова влада решавају економске проблеме одобрава само 43 одсто анкетираних, док 54 одсто према томе има изразито негативан став, уз само три одсто неодлучних. Ово је досад најлошија оцена Обаминог председниковања.

Главни разлог зашто већина овде не осећа бољитак, јесте висока стопа незапослености, која тврдоглаво опстаје на око 10 одсто (тренутно 9,5). Само 27 одсто људи види неко економско побољшање, као резултат владиних мера, међу којима је главна близу 800 милијарди долара утрошених за стимулативне мере и пројекте опоравка.

У Америци је иначе већ дуже време приметно „антивашингтонско” расположење, нека врста конзервативне контрареволуције, чији је најрадикалнији израз „Покрет чајанке” („Tea Party”) чији активисти Обаму, због његових реформских мера и „велике владе”, доживљавају као „социјалисту”.

Обама је у Белу кућу у јануару 2009. ушао са рејтингом од 68 одсто, највећим од Џона Кенедија. Већ после сто дана, он је пао на 56 одсто, а на крају прве године мандата на 53.

У историјском контексту, то није ништа необично: Бил Клинтон се у другој години мандата носио са 43 одсто оних који су одобравали његово управљање земљом, Роналд Реган са 42, а Џими Картер са 40.

Један од Обаминих проблема, што је и објашњење за пад популарности, јесте и околност да ће практични резултати његових главних реформских мера – у здравственом осигурању, у регулисању Волстрита и енергији – људи почети да осећају тек пред крај његовог првог мандата, а неке и после тога.

Наравно, и најновије бројке о рејтингу подстичу нагађања да ли ће он успети да се избори за други мандат. О томе нема консензуса, мада хладније анализе показују да су му шансе да остане у Белој кући и после 2012. веће него да се из ње тада исели. Чак и да у новембру демократе изгубе конгресну већину, политичка аритметика показује да ће у том случају Обама имати адут да републиканце окривљује за стање у земљи.

Сем тога, у овом моменту се чини да ниједан републиканац који има изгледа да 2012. буде председнички кандидат – Сара Пејлин, Њут Гингрич, Мит Ромни – не би могао да победи Обаму. Онај који би то евентуално могао – засад нема изгледа да буде номинован.

М. Мишић