Svet
Podrška rudarima
Od našeg dopisnika
Nikšić, 19. februar – Rudari nikšićkog rudnika boksita već tri dana štrajkuju u jami, a danas su im protestnim skupom održanom na Seocima nedaleko od jame Biočki stan podršku pružile njihove kolege iz drugih crnogorskih preduzeća. Okupljeni su rekli da se rudarima mora obezbediti hrana i voda za piće, da oni imaju pravo na štrajk i da to čine na svojim radnim mestima.
„Naše kolege, njih sedamdeset koji su pre tri dana zatvorili u jamu Biočki stan, neće izaći dok im se ne ispune svi zahtevi. Isplata decembarske zarade, regres, zimnica i otpremnina po kolektivnom ugovoru a ne po socijalnom programu. Pismo koje je premijer Milo Đukanović potpisao nije ispoštovano do 15. februara, do kada je bio određen rok da se ispune zahtevi nakon prvog protesta rudara u jami početkom januara ove godine”, rečeno je u podne na protestnom skupu održanom na Seocima nedaleko od jame Biočki stan, udaljene od Nikšića dvadesetak kilometara, na nadmorskoj visini od oko 1.500 metara.
Nakon protestnog skupa rudari su, podržani velikom brojem radnika iz nikšićkih kolektiva, iz Podgorice, KAP-a, Duvanskog kombinata i drugih firmi, na silu pored fizičkog obezbeđenja došli do ulaza u jamu, u koju je ušla samo nekolicina rudara jer je rudokop bio miniran. Ušli su da posete kolege i da im obezbede hranu i vodu za piće.
„Gde su danas oni koji su potpisali govore o privatizaciji. Njih nema, ne smeju da dođu jer su vas prevarili, oni sede u toplim kabinetima. Šta je sa premijerom Milom Đukanovićem, gde je danas vaš sugrađanin”, pitala se Vanja Ćalović, direktor MANS-a, i dodala da ono što traže radnici Nikšića isto traže i drugi na severu Crne Gore – da se poštuje zakon ove države i primenjuje jednako za sve.
„Za Ruse i crnogorske tajkune na važe isti zakoni, ne dozvolite da vas dele po političkoj i nacionalnoj osnovi”, poručila je Ćalovićeva.
Prema rečima Janka Vučinića, predsednik sindikata Železare, radnike u Crnoj Gori ništa dobro ne očekuje, sem borba za goli opstanak.
„Nas se sete samo kada izađemo na ulice da tražimo plate. Dosta smo govorili, ali nas izgleda ne čuju oni koji treba da nas čuju. Otvaraju nove zgrade vlade, vode elektronske sednice… Mali korak nas drži da preko sindikalnih aktivnosti preduzmemo neke druge mere”, rekao je Vučinić i dodao: „Oni su prodali fabrike i nas zajedno sa njima, rudarima se moraju obezbediti hrana i voda i lekarska zaštita.”
U ime meštana i roditelja čiji sinovi štrajkuju u jami Biočki stan, Milonja Bečanović je preneo podršku meštana i poručio vlasniku rudnika da mu neće Župljani dozvoliti da ubija njihove sinove niti da izvozi rudu kroz njihovo selo.
Poslednji komentari
Дошао ђаво по своје. Нажалост.
Желим им успеха и добре среће и да никада не пристану на ижављавање власти,понижавање,убијање сваког достојанства.
Не преостаје нам да будемо једни уз друге ма где били пролетери.
Može im se da žive u socijalizmu još uvek. Trebali bi da pogledaju na svoju braću iz drugih država u regionu, tamo je "med i mleko", ljudi idu na kazan javnih kuhinja, i uglavnom ćute. Ne ćute zato što im je dobro, nego zato što politika ne zloupotrebljava njihovu ionako preveliku muku. Tražiti neka prava mimo postignutih dogovora, a da se ta prava odnose na period od pre dvadeset godina, i pri tome uživati otvorenu podršku političkih struktura koje su u dugom periodu iznosile u javnost diskutabilne podatkle koji su pomagali urušavanju firmi u kojima su isti ti radnici radili, nije radnički pokret, ni radnički bunt, to je politikantstvo u ime radnika, i pokušaj da se na taj način sebi obezbede neke privilegije, nedostupne onima koji se ne bave politikom i ne slušaju politiku. Vlast je odgovorna za ponašanje tih ljudi, isto kao što je odgovorna za egzistenciju i dostojanstvo svih gradjana Crne Gore, ni manje ni više.
Obećanje ludo radovaje! Tako bi se mogli nazvati rezultati prethodnog štrajka rudara i njihovih pregovora sa vlastima. Nije to ništa neobično, jer je slično stiglo mnoge štrajkače i u drugim zemljama u tranziciji. Ovde je apsurdno da su njihovi zahtevi gotovo „minimalni“, tj. borba za goli opstanak. Oni zahtevaju isplatu decembarskih zarada, regres, zimnicu,otpremnine po kolektivnom ugovoru, poštovanje zakona od novog vlasnika i vlasti. Radili su i štrajkovali u najgorim uslovima - pod zemljom (gde još nemaju minimum za opstanak kao što su voda, hrana i lekarska pomoć)! Uz njih je i sindikat i radnici iz drugih delova zemlje. Nažalost, ostaje pitanje da li je to dovoljan pritisak na vlast i vlasnika. Rudari su u ovoj tranziciji postali samo jedna grupa u masi „novog roblja“, na koje se politička elita ne obazire. Bojim se da će ih i sada ostaviti da se iscrpljuju i žive ispod linije ljudskog (da ne kažem evropskog) dostojanstva. Želim im da svoje zahteve ostvare!!!
