Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Usred ovdašnje predizborne buke, jake iako se na birališta izlazi tek 6. novembra, pažnja je za momenat okrenuta glasanju u susednim Sjedinjenim Državama – Etados Unides Mehikanos, kako glasi njihovo originalno ime. Birači Sjedinjenih Meksičkih Država, njih 77 miliona, na birališta izlaze u nedelju, da bi izabrali novog predsednika (za samo jedan šestogodišnji mandat), 128 senatora, 500 poslanika Donjeg doma Kongresa, šest guvernera i gradonačelnika distrikta koji čini glavni grad, Sijudad de Meksiko.

Izbori su, naravno, važni pre svega Meksikancima (113 miliona), ali i velikom susedu, kome su treći trgovinski partner, glavno izvozno tržište i koji su suodgovorni za danas najveći meksički problem: rat narko-kartela u kojem je za mandata sadašnjeg predsednika Felipa Kalderona poginulo između 50.000 i 60.000 ljudi. Naravno, nisu svi među njima kriminalci.

Zbog toga što je politički sistem sličan američkom (predsednik je nosilac izvršne vlasti, dvodomni Kongres zakonodavne, a treća grana je Vrhovni sud, dok federacija ima 31 državu naspram američkih 50), najveća pažnja se posvećuje ličnosti novog predsednika. Kako pokazuju predizborne ankete, Meksikanci će najverovatnije dobiti staru tekilu u novoj boci. Favorit je Enrike Penja Nijeto (45), harizmatični lider Institucionalne revolucionarne partije (španski inicijali: PRI), čiji je 71-godišnji (izborni) monopol na vlast prekinut tek 2000.

Protivkandidati su Andres Manuel Lopez Obrador, koji je sa samo jednim postotkom glasova manje izgubio izbore održane 2006. (i zbog toga dugo nije priznavao njihov rezultat), inače bivši gradonačelnik prestonice, koga podržava koalicija Progresivni savez. Kandidat sada vladajuće Partije narodne akcije (PAN) jeste Džozefina Vaskez Mota, prva žena u toj ulozi.

Naravno, glavna tema meksičkih debata jeste mogućnost povratka PRI-ja, koja je upamćena po svojim diktatorskim tendencijama, izbornim manipulacijama i sveprisutnoj korupciji. Na pitanje kako je moguće da se partija za koju se pre samo 12 godina mislilo da je poslata „na đubrište istorije” ponovo vrati, najčešći odgovor je da je to zasluga onih koji su vladali posle nje.

Prvi predsednik koji je Meksikancima trebalo da pokaže alternativu PRI, Vinsent Koks iz PAN-a, bio je dobar agitator, ali loš politički menadžer.

Njegov naslednik iz iste partije Felipe Kalderon, karijerni političar, biće upamćen po umerenom ekonomskom rastu (u proseku dva odsto) zemlje koja za to ima mnogo veće potencijale, ali i po tome što je za borbu protiv narko-kartela angažovao vojsku. Taj rat nije dobio, a njegov trenutni rejting je niži od onog koji su imali neomiljeni predsednici PRI-ja.

Penja Nijeto, najverovatniji novi predsednik ako u nedelju ne bude nekog dramatičnog iznenađenja, do prošle godine guverner države Meksiko, poznat je kao političar koji je gradio bolnice i puteve, vodeći pri tome urednu javnu evidenciju o tome kako ispunjava predizborna obećanja, koja je, u populističkom potezu bez presedana, overio kod javnog beležnika. Na kraju mandata pohvalio se da je, po sopstvenoj oceni, ispunio tačno 608, što je u zemlji u kojoj političari, kao uostalom i drugde, obećavaju kule i gradove, ostavilo utisak.

Nijeto je visokoobrazovan, ali je politika jedino zanimanje kojim se dosad bavio. „Vole” ga televizijske kamere, dobro govori, a popularnosti mu doprinosi i glamurozna supruga, glumica u tele-novelama koje se emituju na najvećoj nacionalnoj televiziji.

On sebe predstavlja kao novo lice nove PRI-ja. U njegovom timu su uglavnom mladi, u inostranstvu obrazovani savetnici, koji nisu bili politički aktivni tokom najgorih dana vladavine partije, u završnoj deceniji prošlog veka. Menadžer njegove kampanje je Luis Videgarej, 43-godišnji diplomac sa čuvenog Masačusets instituta za tehnologiju, a prošle nedelje, u Meksičkom institutu vašingtonskog „Vilson centra”, upoznali smo Nijetovog spoljnopolitičkog savetnika Emilija Lozoja Ostina, koji je diplomirao na Harvardu, a ove godine od strane Svetskog ekonomskog foruma proglašen za „mladog svetskog lidera”.

Bez obzira na domete promena u PRI-ju, u poslednjih 12 godina promenio se i Meksiko. Vlast je decentralizovana, pa „imperijalno predsednikovanje” iz starih vremena nije više moguće. Osamostalio se i Vrhovni sud.

Ishod nedeljnih izbora s razumljivom pažnjom se očekuje i ovde, ne samo zbog činjenice da iz Meksika stiže najveći deo narkotika koji se konzumira na američkom tržištu (inače najvećem na svetu). Meksički narko-karteli se oružjem snabdevaju odavde (o tome su upravo vodi jedna specijalna kongresna istraga u kojoj je na meti federalni javni tužilac, član Obamine vlade), susede povezuju i trgovina, turizam (Meksiko je najpopularnija destinacija za Amerikance), geografija, istorija i kultura. U SAD živi oko 12 miliona Meksikanaca, legalnih i ilegalnih…

Milan Mišić