Од нашег дописника
Париз, 30. октобра – Вест је брзо освојила главне информативне емисије и насловне стране у Француској – бивши шеф државе Жак Ширак мораће да одговара пред судом. Талас судских афера у којима је на мети политички врх из претходне поставе кулминираће тако процесом у коме ће се пред судијом наћи централна личност – 22. председник републике, који је на овој функцији провео укупно 12 година.

Иако се његово име помиње у чак шест великих политичких афера, од афере „Клирстрим” у којој се на оптуженичкој клупи последњих недеља нашао његов верни сарадник, бивши премијер, Доминик де Вилпен, до афере „Анголагејт”, у којој је пре само два дана осуђен бивши министар унутрашњих послова Шарл Пасква, Ширак ће одговарати за оптужбе које сежу у време када је био градоначелник Париза, у периоду од 1992. до 1994. године.

Истражни судија је, супротно мишљењу тужилаштва које је донело одлуку да се обустави истрага против бившег председника, сматрао да постоји довољно доказа да би му било суђено за проневеру јавних средстава и злоупотребу поверења, што је преседан у новијој француској историји.

Прецизније, Ширак се терети да је фиктивно запошљавао људе из своје партије на пословима у градској скупштини како би финансирао политичку кампању. Неки од оних који су се налазили на платном списку градске скупштине никада нису ни крочили у општинска здања. Процењује се да је вредност ових уговора око 3,5 милиона евра.

Ова оптужба није нова. Она датира из 1999. године, када су се на мети нашли Ширакови блиски сарадници из тог доба, од којих неки, попут бивших директора његовог кабинета, као и седам истакнутих личности партије које су имале користи од наводно лажних запослења, већ одговарају пред судом. Међу њима је и Франсоа Дебре, брат актуелног председника Уставног суда Жана Луја Дебреа, као и Жан де Гол, унук оснивача Пете републике Шарла де Гола.

Ширак, кога су у оквиру ове афере судије испитивале у више наврата као сведока, као и његову ћерку Клод, која је од 1989. до 1993. године била саветник у градској скупштини, у исто време док је примала плату у једном приватном предузећу, брани се да се радило о „компетентним и мотивисаним људима, из исте политичке породице као и градоначелник”, и преузима потпуну одговорност за њихово запошљавање. Он ће, међутим, морати да објасни како се међу њима нашао и возач једног сенатора из његове партије.

Французи су ову вест дочекали са помешаним емоцијама. За једне је то доказ да је судство независно у њиховој земљи, за друге је реч о наставку разрачунавања у редовима већинске десничарске партије и клановској борби која штети имиџу Француске у свету.

Многи Ширакови дојучерашњи политички противници су у својим реакцијама показали извесну благонаклоност према седамдесетседмогодишњем пензионеру иза кога је импресивна политичка каријера.

„Жак Ширак је данас један старији господин, који се повукао из политичког живота и при томе је веома популаран”, изјавио је посланик Социјалистичке странке Андре Валини, жалећи што ова оптужба „долази касно” јер се ради о догађајима од пре 15 година.

Од када је у пензији, сународници показују већу наклоност према бившем председнику, кога виде као симбол читаве једне епохе које је за њима.

„Сви ми имамо нешто од Џонија и Ширака”, изјавио је Жан Франсоа Пробс, бивши Шираков сарадник у градској скупштини, упоредивши његову популарност са рок звездом Џонијем Холидејом.

Ширак је, међутим, познат као политичар који је без милости уклањао политичке противнике, који је умешан у велике политичке афере које последњих година потресају Француску.

Да ли је био у току са продајом оружја Анголи, од 1993. до 1998. године, противно забрани испоруке оружја земљама у рату, као што тврди бивши министар унутрашњих послова у његовој влади, Шарл Пасква, који је ове недеље осуђен на годину дана строгог затвора у овој афери? Да ли је ковао заверу против Николе Саркозија, са циљем да се онемогући његов долазак на власт, због које се суди Доминику де Вилпену?

Извесно је, међутим, да је Француска ушла у постширакову еру, у којој је десница решила да рашчисти сопствено двориште.