Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U merama štednje iznuđenim novim fiskalnim realnostima – budžetskim deficitom – američke oružane snage će svoje troškove u idućih 10 godina smanjiti za 485 milijardi dolara od prvobitno planiranih, što podrazumeva i reduciranje broja vojnika za oko 100.000.

Uprkos tome, troškovi Pentagona ostaju daleko najveći na svetu. Budžet za fiskalnu 2013, koji se ovde već uveliko planira, predviđa 525 milijardi za Ministarstvo odbrane, plus 88 milijardi za ratne operacije u Avganistanu (irački rat je zvanično okončan krajem decembra). Budžet je i dalje veći od onog od pre 11. septembra 2001, a vojni troškovi su čak za 46 odsto iznad onih u završnici hladnog rata, 1988.

Obrazlažući ove promene na konferenciji za novinare u Pentagonu, sekretar za odbranu Leon Paneta i načelnik Združenog generalštaba general Martin Dempsi pozvali su se na novu odbrambenu strategiju koju promoviše predsednik Barak Obama: snage koje su malobrojnije, ali tehnološki savršenije i pokretnije.

Ta strategija podrazumeva veće prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu, u funkciji protivteže rastućem uticaju Kine, ali i dovoljno snaga da Amerika ostane glavni vojni faktor i u regionu Bliskog istoka, gde se konfrontira sa iranskim nuklearnim ambicijama.

Zbog toga će mornarica zadržati svih 11 nosača aviona koji su danas operativni, mada će ranije od prvobitno plana biti rashodovano sedam krstarica. Štednja podrazumeva i pomeranje rokova za nabavku novih brodova, uključujući i podmornice nove generacije.

Iz vazduhoplovne flote povlači se više od 20 kargo transportera C-5A i 65 najstarijih C-130.

Najveće smanjivanje ljudstva biće u kopnenoj vojsci, čija će brojnost sa današnjih 547.000 biti svedena na 490.000 do 2017. To podrazumeva i povlačenje dve oklopne brigade – oko 10.000 vojnika – iz Evrope.

Broj marinaca – snaga koje su pre svega namenjene intervencijama u inostranstvu – reducira se sa sadašnje 202.000 na 182.000, koji će i dalje biti mnogobrojniji nego pre 11. septembra.

O eventualnom smanjivanju nuklearnih potencijala raspravljaće se naknadno, ali je poručeno da osnovna „trijada” nuklearnih snaga: baziranje raketa sa atomskim glavama na kopnu, moru i u vazduhu, u svakom slučaju ostaje.

Odbrambeni budžet se preoblikuje u delikatnim političkim okolnostima, na početku izborne godine, u kojoj Obamini protivnici, republikanci, nastoje da mu pronađu slaba mesta, pa su prve reakcije iz njihovog tabora – izjava senatora Džona Mekejna (predsedničkog kandidata iz 2008.) – negativne, sa argumentima da se na ovaj način smanjuju američka moć i uticaj.

Republikanci su međutim svesni da je spoljna politika Obamina jača strana, kao da je i njegov rejting kao odlučnog i uspešnog vrhovnog komandanta veoma visok.

M. Mišić

-----------------------------------------------------------

Klintonova „umorna od politike”

Vašington – Šefica američke diplomatije Hilari Klinton, koja je jedan od najpopularnijih političara u zemlji (njen rejting je znatno veći od Obaminog), izjavila je da je „umorna od politike”, i da u eventualnom drugom mandatu sadašnjeg predsednika neće biti ni na sadašnjem mestu niti u nekoj drugoj ulozi u njegovom timu. „Na dužnosti ću ostati sve dok predsednik ne postavi nekog drugog”, izjavila je, kako prenose mediji, na internom skupu u Stejt departmentu.

Uprkos demantijima, u opticaju je međutim i dalje teorija po kojoj će ona i potpredsednik Džo Bajden ove godine zameniti mesta – da će Klintonova biti kandidat za potpredsednicu – što bi, prema procenama, znatno povećalo šanse demokrata da zadrže izvršnu vlast. Kao državna sekretarka za spoljne poslove, Klintonova ne može da učestvuje u izbornoj kampanji, niti da se meša u unutrašnju politiku.

M. M.