Dolazak premijera Turske Redžepa Tajipa Erdogana u Beograd, nakon što su ovde boravili šef turske države Abdulah Gul i ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, daje za pravo predsedniku Srbije Borisu Tadiću koji je ocenio da su odnosi između dve države najbolji u dosadašnjoj istoriji.

Član Foruma za međunarodne odnose Dragan Đukanović smatra da je za potpunu stabilnost u jugoistočnoj Evropi neophodno da se sve države regiona uključe u rešavanje otvorenih bilateralnih i multilateralnih pitanja.

„Odnosi sa Turskom su zanimljivi ne samo u istorijskom kontekstu nego ona može da ima pozitivnu ulogu i u rešavanju nekih otvorenih pitanja, pre svega, u BiH koja i dalje ima problema sa konsolidacijom unutrašnjih prilika. Turska veoma uspešno doprinosi rasterećivanju bilateralnih odnosa Srbije i BiH”, naglašava Đukanović.

Kada je reč o odnosima Turske prema Bošnjacima u Sandžaku, on kaže da je Turska neka vrsta pokrovitelja i Bošnjacima u BiH i onima u Sandžaku bez obzira koliko to ne bilo utemeljeno u istorijskom kontekstu. Ona se, uslovno rečeno, postavlja kao neka vrsta zaštitnika prema bošnjačkoj zajednici na Balkanu”, kaže Đukanović.

Pozadinu ubrzanog poboljšanja odnosa Srbije i Turske, dr Aleksandar Fatić, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, vidi u činjenici da se radi o dva najveća evropska gubitnika u regionu. „Turska se pomirila sa tim da za nju nema mesta u EU, a Srbija je ove godine, kao što se moglo predvideti i što joj je diplomatskim kanalima rečeno, što je priznala i nemačka kancelarka Angela Merkel, da za nju nema evropske perspektive. Tako će morati da prihvati da je izgubila i Kosovo i EU”, smatra dr Fatić.

Prema njegovim rečima, Erdogan dolazi u Novi Pazar kako bi stabilizovao odnose između bošnjačke zajednice u Sandžaku i Srbije. I ministar Davutoglu je, podseća, dolazio u Sandžak da miri Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina.

„Činjenica da smo mi ponovo gurnuti u zagrljaj Ankare govori da naš pogled ne treba više da bude uprt u Brisel nego u Ankaru. Taj signal će postati još jasniji krajem ovog meseca – kada bude saopšteno mišljenje Suda pravde. Neposredno pre toga, Evropski parlament je tražio od pet preostalih članica EU da priznaju Kosovo i tu rezoluciju je podržao Štefan File kao evropski komesar za proširenje”, kaže dr Fatić i dodaje da je dobro da u postojećoj situaciji imamo dobar odnos sa Turskom.

----------------------------------------------

Otopljavanje počelo dolaskom Abdulaha Gula

Senku na ionako krhke odnose između dve države bacilo je tursko priznanje nezavisnosti Kosova. Novo „otopljavanje” je nastupilo nakon dolaska Gula u Srbiju u oktobru prošle godine, što je bila prva poseta Beogradu iz Turske na najvišem nivou od 1968. godine.

Usledili su redovni mesečni trilateralni sastanci srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića sa kolegama iz Turske i Bosne i Hercegovine Davutogluom i Svenom Alkalajem. U međuvremenu, i predsednik Tadić je odlazio u Tursku. Krajem aprila u Istanbulu je sa kolegama iz Turske Gulom i iz BiH Harisom Silajdžićem potpisao deklaraciju u kojoj tri državnika „izražavaju spremnost da rade na osiguranju mira, stabilnosti i napretka u regiji”. Ova deklaracija naišla je na različite ocene. U Republici Srpskoj su je kritikovali jer je Silajdžić u Istanbul otišao bez njihove saglasnosti, dok su je neki analitičari smatrali pravim potezom hvaleći pri tome Tursku koja je doprinela relaksiranju odnosa između Beograda i Sarajeva. Tadić je tim povodom ocenio kako su Turska i Srbija nezaobilazni činioci u rešavanju svih pitanja koja su od interesa za region. Kada je nedavno ponovo boravio u Istanbulu, srpski predsednik je najavio da Ankara i Beograd imaju strateške planove, misleći, pre svega, na mogućnost učešća turskih kompanija u izgradnji autoputeva kroz Srbiju.

J. Cerovina