„Zeleni” Deda Mraz hrani sibirske galebova i upozorava na klimatske promene (Foto AFP)

Musavom dečaku koji živi u predgrađu Mumbaja klimatske promene naizgled ne znače ništa. Ni Brazilki, koja gaji petoro dece u faveli na obodu Rio de Žaneira, nije to na umu, već strepnja da će joj stariji sin možda nastradati u nekom obračunu lokalnih bandi. Čak i rudar u provinciji Šansi na severoistoku Kine slegnuće samo ramenima zadovoljan što će na vreme dobiti nadnicu za mukotrpan rad uprkos tome što radi i živi u jednom od najzagađenijih područja na planeti koje je ujedno i središte kineske proizvodnje uglja. Ma, i užurbana domaćica iz Teksasa će usred božićne kupoholičarske euforije samo odmahnuti rukom i s prepoznatljivim južnjačkim akcentom reći da to naučnici preteruju.

Međutim, bez obzira na to da li su razmišljanja o zdravoj životnoj okolini potisnuta egzistencijalnim problemima ili uživanjem u bogatom potrošačkom društvu ili pak prostom nebrigom, negativan uticaj klimatskih promena utiče na sve. Štaviše, možda najviše utiče na one koji se nisu još rodili, a „uživaće” u posledicama danas stvorenog zagađenja. Neminovno se nameće pitanje da li će nas unuci psovati što je svet proćerdao prvu deceniju 21. veka samo na lepe reči i želje a ne i na konkretan dogovor o tome kako da se zajednički svi bore protiv klimatskih promena.

„Buduće generacije će žaliti zbog godina neaktivnosti”, kaže ljutito Stiv Sojer, prvi čovek Globalnog saveta za energiju vetra, briselske asocijacije koja okuplja predstavnike „zelene” industrije.

Fijasko Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, održane u Kopenhagenu, iako često biva nazivan i kao „istorijski neuspeh”, čini se prvi put u savremenoj istoriji je u javnosti podigao svest o važnosti razmišljanja o klimi i kako sve to utiče na običnog čoveka.

Ipak, baš taj „običan čovek” često nije razumeo šta to znači emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, zašto je štetan ugljen-dioksid, kako se to suzbija porast globalne temperature, šta je „zelena” energija, kako nastaje globalno zagrevanje…

Da nevolja bude veća, svetsku javnost je zapljusnula i afera „klimagejt” u vezi sa britanskim naučnicima koji su navodno fingirali podatke o tome da je čovek kriv za klimatske promene. Dok se proizvođačima nafte i uglja smešio brk jer se javnošću širila sumnja da je čovek uopšte zaslužan za globalno zagrevanje, sve manje se čuo rezultat vodećih naučnika za klimu UN da će se svet, ukoliko ne bude bilo akcije na smanjenju ispuštanja štetnih gasova, suočiti sa porastom temperature od 1,8 do četiri stepena Celzijusova.

Tričavih nekoliko stepeni i nije mnogo, rekli bi laici, ali upravo tih nekoliko podeljaka na Celzijusovoj skali deli Sankt Peterburg i Veneciju od konstantne poplave, a Barbados, Fidži, Solomonska ostrva i ostale male ostrvske države na svetu od potpunog nestanka. Naime, taj „minorni” porast globalne temperature vodi ka znatnom topljenju glečera na Grenlandu i samim tim podizanju nivoa mora i plavljenju mnogih priobalnih područja širom planete.

Osim toga, tih nekoliko stepeni dovešće i do oluja i poplava u kontinentalnim delovima planete, izumiranja brojnih biljnih i životinjskih vrsta, dok će sveukupna posledica biti ne samo u vezi sa prirodom već i te kako u vezi sa ljudskim rodom. Sve te klimatske promene neminovno će dovesti do izbegličkih kolona, porasta broja beskućnika, ali i porasta pothranjenosti ljudi i dece, što su prevashodno socijalni problemi. Problemi koji se tiču svih nas. Pa i malog Indijca i zabrinute Brazilke i rudara koji izlazi iz okna u srcu Kine i Teksašanke željne novih krpica. Pa, i žitelja Bele Palanke koji krpi kraj sa krajem.

Iako će brojne nevladine organizacije istaći šta sve i ovi „obični ljudi” mogu da učine da se smanji zagađenje, prevashodna odgovornost je ipak na političkim elitama. One su odgovorne da se bar na trenutak istrgnu iz zagrljaja lobista sa džepovima prepunim petrodolara i planova za sjajne investicije, te da porazmisle da li je krajnje vreme da oni budu na čelu kolone koja će brinuti o zdravlju planete.

Prema rečima Jorisa den Blankena, iz „Grinpisa”, ova decenija mora se sagledati kao decenija u kojoj su se ljudi što se tiče klimatskih promena osvestili i počeli da formiraju klimatski pokret.

„Narednih nekoliko godina, kako svest bude rasla a efekti klimatskih promena nažalost budu sve očigledniji, političari neće imati drugog izvora do da se tome pridruže”, kaže Joris den Blanken.

Šansu u Danskoj su propustili. Sledeća je u decembru u Meksiku.

Nenad Radičević