Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америчке и НАТО трупе ће се из Авганистана повући према првобитном плану, до краја 2014, али ће борбене операције обуставити годину дана пре тога, у другој половини 2013. године.

Ову промену стратегије, са вербалном оградом „надамо се”, обелоданио је амерички државни секретар за одбрану Леон Панета, у авиону на путу за Брисел, на консултације са НАТО савезницима. По свему судећи, заокрет у америчкој стратегији, чија је суштина прелазак на мисију „обуке и помоћи” авганистанској војсци (али, по потреби, и учешће у специјалним операцијама), није унапред усаглашена.

Оно што је међутим очигледно, то је журба у Вашингтону да се већ најдужи рат у америчкој историји (почео је у октобру 2001.) некако „збрзи”, без обзира на ситуацију на терену. Ако ратни циљеви нису остварени после 10 година, тешко је замислити неки велики заокрет у следеће три, поготово зато што је већ почело смањивање броја америчких војника на ратишту.

Крајем прошле године из Авганистана се вратило 10.000 војника. Тамо их је још око 90.000, а према текућем плану до јесени код куће би требало да буде још 22.000. Борбу против побуњеника, талибана, треба да преузму авганистанске снаге, којих већ има око 350.000. Њихово издржавање Америку кошта око шест милијарди долара годишње.

Пошто нема страног војника који у земљи у којој се ратује није у рату, објашњено је да ће снаге САД и НАТО остати „у борбеној приправности”, али је главна порука да „транзиција” почиње раније него што је првобитно било предвиђено.

Да Америка настоји да се што пре извуче из непопуларног рата, коме се, према најновијим анкетама, противи две трећине Американаца, потврђују и припреме за преговоре са талибанима који ће се водити у Катару, а можда и у Саудијској Арабији.

Бараку Обами је изгледа стало да у изборној години одобровољи бираче који су против рата, мада га то излаже критици републиканске опозиције која сматра да најава престанка борбених дејстава шаље погрешан сигнал непријатељској страни која због тога нема разлоге да у будућим преговорима начини велике уступке.

Авганистан досад није често помињан у председничкој кампањи, али је фаворит републиканаца за председничку номинацију, бивши гувернер Масачусетса, Мит Ромни изјавио да би он наставио рат са талибанима до њиховог потпуног пораза. То што Обама, док са њима ратује, истовремено покушава да их приведе за преговарачки сто, оценио је слабошћу.

Изјава шефа Пентагона дошла је после цурења неких детаља из тајне обавештајне процене о ситуацији у Авганистану, у којој се констатује да резултати прошлогодишње ескалације рата увођењем на фронт додатних 30.000 америчких војника нису одрживи и да је талибанско руководство решено да се врати на власт у Кабулу.

„Талибански команданти, као и борци на терену, све су уверенији да је њихова контрола Авганистана неизбежна. Иако су 2011 претрпели велике губитке, њихова снага, мотивација, финансије и тактичка знања остају неокрњени”, пише у документу чије је делове објавио лондонски „Тајмс”.

Могло би, међутим, да се покаже да је Панета само пустио пробни балон, намењен колико домаћој јавности, толико и савезницима. Француска је наиме пре недељу дана објавила да ће се из Авганистана повући годину дана раније.

Панетин боравак у Бриселу је иначе и у функцији усаглашавања заједничке платформе са савезницима за самит НАТО-а који се у мају одржава у Чикагу, где ће по свој прилици бити званично саопштен жељени сценарио за Авганистан.

М. Мишић