Да ли би Валентина Матвијенко, актуелна губернаторка Санкт Петербурга, могла да буде будући шеф руске државе, упитао се ових дана британски лист „Индепендент“. Не без разлога: прва дама „северне престонице“ има за собом солидно политичко искуство, била је и дипломата и вицепремијер, а о њој као могућој станарки Кремља причало се и писало још 2006. Али, како се у Русији ближе нови председнички избори (2012), тако и спекулације о томе ко би све могао да се нађе у тој трци постају све учесталије. А власник „Индепендента“ Александар Лебедев такође је – Рус.

Известан импулс нагађањима о евентуалном развоју догађаја до дана избора дали су, на свој начин, и председник Дмитриј Медведев и премијер Владимир Путин. Било изјавама првог да није немогуће да се за две године на бирачким листовима појави и неко треће јако име, било загонетним наговештајима другог да у политици још није рекао све што је могао, и да његова поновна кандидатура, за сада, остаје отворена. У такву причу лако је уклопити Валентину Матвијенко, ако не због њених несумњивих политичких квалитета, а оно због чињенице да је и она из Санкт Петербурга, одакле су у Москву стигли и Медведев и Путин.

Подсетимо, недавно путовање руског премијера Владимира Путина Амурском магистралом, дугом више од 2.000 километара, и све што се том приликом догађало, укључујући сусрете са путарима, камионџијама, новинарима..., дефинитивно није остало без одјека на политичкој сцени велике земље. Цео догађај оцењен је, наравно, као још један вешт пропагандни потез, сличан другима које је Путин овога лета учинио, али је многе натерао и да се мало више удубе у руску политичку комбинаторику.

Прва реакција стигла је из Кремља. Надлежни задужени за имиџ председника Дмитрија Медведева схватили су да, уколико желе успешно да се „боре” против „Путина из народа“, морају нешто из корена да мењају. Испоставило се, наиме, да у Русији и даље притиснутој обичним, приземним, невољама председник са својим интелектуалним имиџом не може баш адекватно да парира „мачоизму“ премијера. Пре неколико дана из Кремља су најавили нову промотивну „офанзиву” шефа државе.

Из данашње перспективе гледано, тешко је поверовати да би Валентина Матвијенко могла да се усели у дворац на московском Црвеном тргу. Јер и Медведев и Путин имају такву подршку у народу и владајућој партији „Уједињена Русија“, да би одлука било којег од поменуте двојице да одустане од председничке трке више помогла ономе који би у тој трци остао, него неком трећем, па макар то била и губернаторка Санкт Петербурга.

У ствари, било каква прича о новом председнику Русије неће имати смисла док се тренутно владајући двојац не споразуме какви су интереси сваког појединачно за ту судбоносну 2012. Према важећем уставу, Медведев може да остане на садашњој дужности још шест година, али прилику да обавља исту функцију поново има и Путин, који је већ владао у два мандата – од 2000. до 2008.

Како подсећа агенција „ЊусРу“, Валентина Матвијенко је још 2006. предложила тадашњем председнику Путину да га од 2008. замени управо она, уз гаранцију да му неће бити сметња за повратак у Кремљ 2012. Тада је губернаторка и добила назив – „Валентина Велика“. „Индепендент“ у својим квалификацијама није отишао много даље, и назвао је Матвијенкову – руском Маргарет Тачер, асоцирајући недвосмислено на некадашњу британску премијерку.

Матвијенко и Путин на једном државном скупу (фото РИА Новости)

Валентина Матвијенко је рођена 7. априла 1949, у Украјини. Дипломирала је на Лењинградском хемијско-фармацеутском факултету, а потом и Академију друштвених наука при ЦК КПСС. За дипломатију се специјализовала на Дипломатској академији Министарства иностраних послова СССР-а. Још у совјетско време била је народни депутат и углавном се бавила питањима положаја жена, породице, мајке и детета... Од 1991. до 1998. је службовала као амбасадор на Малти и у Грчкој, а од 2003. је губернатор Санкт Петербурга.

Да ли је убацивање у игру Матвијенкове само жеља да се, у недостатку озбиљније организованог опозиционог блока, владајућем двојцу супротстави „нова успешна личност“, доказаних квалитета, или је реч о једноставном замагљивању стања у којем Медведеву и Путину, једноставно, нема ко озбиљно да се супротстави показаће се током времена. При томе треба имати на уму и чињеницу да се у највећој држави на свету избору председника приступа на специфичан начин: систем „наслеђивања власти“, који је отпочео одлуком првог руског председника Бориса Јељцина (2000) да, пре избора, своје место уступи Владимиру Путину, и у случају Медведева је почео да функционише на ваљани начин.

Другим речима, морало би да се деси нешто заиста драматично па да се у том кругу наслеђивања, у овом тренутку, појави Валентина Матвијенко. Мада Медведев у неколико својих иступа није одбацивао такву могућност, процене су да је он такав став износио тек из потребе да се покаже да нико у Москви не бежи од промена, па чак ни на самом врху државе.

До нових председничких избора у Русији остало је још доста времена. За трку ће се свакако добро припремати у Комунистичкој партији, или Либерално-демократској... Требало би очекивати и бар неку врсту заједничког наступа „демократске деснице“. Ипак сви поменути су преслаби да се супротставе Медведеву и Путину. У том смислу ни Матвијенкова не стоји баш најбоље. Њена шанса је „у договору“ актуелног председника са премијером. А да ли њих двојица о таквом договору, уопште, размишљају, за сада може само да се нагађа.
Слободан Самарџија