Meni

Свет

Кадијевић: САД разбиле СФРЈ

У својој књизи, објављеној у Москви, бивши министар одбране Вељко Кадијевић оптужује Вашингтон да је био главни координатор растурања Југославије као јединствене државе

Генерал Вељко Кадијевић на промоцији књиге у Москви (Фото Танјуг)

Москва – Некадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман остаће упамћен као човек који је знатно допринео распаду Југославије и који је умногоме одговоран за проливену крв, уверен је некадашњи министар одбране СФРЈ Вељко Кадијевић, који је у Москви представио своју књигу "Контраудар. Мој поглед на распад Југославије".
Кадијевић је у том издању објавио "стенограме пет својих разговора" у Београду са тадашњим америчким амбасадором и оценио да су "САД, делимично захваљујући и личном доприносу Цимермана, у потпуности преузеле од Немачке улогу вође и координатора распада Југославије као јединствене државе". "Погубна америчка политика за Југославију настављена је до бомбардовања Србије и Црне Горе и војне окупације", сматра Кадијевић, који је од маја 1988. године до јануара 1992. године био савезни секретар за народну одбрану СФРЈ и начелник Штаба врховне команде оружаних снага СФРЈ.

Кадијевић такође оптужује Цимермана да се старао да онемогући сваки његов контакт са члановима америчке администрације, поготово са министром одбране Диком Чејнијем.

Цимерман је у разговору од 3. јула 1990. рекао да је после избора посетио Словенију и Хрватску (што је критиковано у ЈНА), јер је "желео да пренесе позицију свог руководства новим лидерима република – да се САД противе одвајању и да неће подржати одвајање тих република".

Амерички амбасадор је Кадијевићу рекао да је неопходан дијалог између "Србије, Словеније, Хрватске и тако даље", а да би, у случају да се "из Југославије искључе Словенија, Македонија, делимично Црна Гора, а остане Хрватска, БиХ и Србија", то "била трагедија за јужну Европу и Југославију".

Кадијевић је упозорио тада Цимермана да се у Хрватској налази "четвртина Срба", а у Србији "четвртина Хрвата и других народа" и да то може постати разлог за грађански рат. На том сусрету разговарано је и о позицијама конгресмена Џозефа Диогардија и Тома Лантоша о Косову и Метохији. "Желим да знате да се моје руководство не слаже са таквим гледиштем. Они говоре: Косово република. То није наша позиција. Ми сматрамо да Југословени сами међу собом треба да се договоре какав уставни споразум треба да буде за Косово. Нас интересују људска права и права мањина", рекао је амерички дипломата Кадијевићу.

На следећем састанку после три месеца ( 3. октобра 1990), Цимерман се, према Кадијевићевој тврдњи, сложио са њим да нису у Европи и на Западу у целини сви заинтересовани за јединствену Југославију. Разговор од 6. јануара 1991. бавио се "Венсовим планом". Након што је амерички амбасадор захвалио "српском руководству и ЈНА и њеном руководству за план који је израђен заједно са Венсом" и рекао да га Вашингтон потпуно подржава, Кадијевић је изнео став да за Југославију постоје два пута: први, којим је кренула Европска унија и којим "нажалост, управља Немачка", а који значи неизбежно крвопролиће, и други – пут изасланика генералног секретара УН Сајруса Венса, чији је кључ успостављање мира у Хрватској.

Кадијевић је истакао да је потребно зауставити рат у Хрватској да се не би пренео у БиХ, а Цимерман је изразио забринутост због изјава представника Срба, "на пример Радована Караџића" да признање БиХ може довести до рата. Кадијевић у разговору од 11. априла 1991. увиђа да су "САД, делимично захваљујући и личном доприносу Цимермана, преузеле у потпуности улогу Немачке као вође и координатора распада Југославије као јединствене државе".

Цимерман је као прво навео да САД чврсто верују да се "југословенски проблеми не могу решити уз помоћ силе". "Очување јединства Југославије насилним путем у сваком случају покренуће земљу ка грађанском рату", рекао је он и додао да руководство САД подржава "легалну и уставну улогу Председништва СФРЈ и СИВ" и "руководства република", а да "неће подржати владу успостављену нелегалним путем".

Већ тада је, увређен, Кадијевић рекао Цимерману да САД нису спречавале да концепција која је довела до распада Југославије не доминира и да је Цимерман суштински утицао да се она у пракси спроводи. "Кривим Вас и све који гледају са стране како Ви узимате себи превише права да оцењујете шта је добро, а шта недовољно добро", рекао је генерал, позивајући САД да када "осуђују насиље, треба да осуђују заиста насиље, а не оне који желе да га зауставе".

После тога Кадијевић и Цимерман срели су се још 13. јула 1991. године, када је, према тврдњи југословенског генерала, амерички дипломата "отворено стао у службу политике распада Југославије у складу са немачком концепцијом", а Кадијевић отворено рекао шта мисли и о њему и о политици САД.

"Зашто Ви, господине амбасадоре, када сте толико објективни, нисте реаговали када су Словенија и Хрватска почеле да стварају своје армије и наоружавају их? Зашто ваше руководство по Вашим инструкцијама није никако реаговало", упитао је Кадијевић.

Цимерман је рекао да је амбасада пренела да је ЈНА у Словенији штитила границе, а да је прва силу применила словеначка страна, међутим да је "генерал (Благоје) Аџић у свом 20-минутном говору објективно срушио добру основу на којој се базира поверење у ЈНА", као и да "америчко руководство нема утицај" на извештавање Би-Би- Сија и Си-Ен-Ена.

Цимерман је рекао да је "на београдској телевизији видео" колико има организованих војних формација у различитим деловима земље које се боре против Југославије, а Кадијевић је изнео податке о броју међунационалних сукоба, углавном међу Србима и Хрватима, и да је те године у њима погинуло 298, а рањене 472 особе и да је, да би се супротставила сили од 200.000 војника пре свега у Хрватској али и на Косову, Санџаку и Босни, ЈНА мобилисала око 70.000 људи.

О Цимермановом лицемерју и лошој улози, према тврдњи Кадијевића, сведочи и писмо које му је упутио у марту те године, када је поднео оставку на место савезног секретара, и у којем наводи да му је "веома драго што је успоставио личне односе и сарадњу" са Кадијевићем и да се "често сети упозорења која му је давао у вези са југословенском кризом". "То и многе друге ваше анализе веома су ми помогле у оцени и схватању југословенске ситуације", написао је тада Цимерман у писму, чији факсимил је објавио Кадијевић у својој новој књизи представљеној у Москви.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Месић и Марковић хтели да свргну Туђмана и Милошевића

Москва - Актуелни председник Хрватске и бивши председник Председништва СФРЈ Стипе Месић и некадашњи председник савезне владе Анте Марковић намеравали су да уз помоћ армије свргну председнике Хрватске и Србије, Фрању Туђмана и Слободана Милошевића, тврди у својој књизи "Контраудар. Мој поглед на распад Југославије" бивши министар одбране Вељко Кадијевић.

Месић је "хтео да преко тадашњег председника Савезног извршног већа Анте Марковића увуче мене и армију у свргавање Туђмана, који је, по његовом мишљењу, био апсолутиста, и да на чело Хрватске постави себе".

"Мислим да не треба посебно објашњавати, знајући активности ЈНА и моју позицију, зашто је тај покушај Марковића остао без резултата", пише бивши савезни секретар за народну одбрану, тврдећи да је Марковић у мају 1991. у Карађорђеву покушао да га убеди да ће "ако свргнемо Милошевића и Туђмана, сви проблеми у Југославији бити решени".

Танјуг
објављено: 05.10.2007.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније