На крајњем југозападу Србије, уз границу са Црном Гором, смештена је заталасана планинска површ Камена Гора. На раскрсници старих караванских путева, са бистрим изворским водама Ковчице, Трајана, Ковчега,... надалеко чувеним „светим бором“, живописном клисурастом долином реке Грачанице, остацима манастирског комплекса Житин, многобројним објектима етно - наслеђа и очуваним традиционалним начином живота, она је простор посебне и несвакидашње лепоте.

Укупна површина Предела изузетних одлика „Камена Гора“ износи 7.808,65 хектатра, при чему се 1.844,73 хектара (23,62 одсто) налази под режимом заштите другог степена, а 5.963,92 хектара (76,38 одсто  под режимом заштите трећег  степена.

Камена Гора је део Старовлашко - рашке висије динарске Србије, високо издигнута и јасно уоквирена клисуром Лима и границом према Црној Гори. Као посебне вредности геоморфолошког карактера издвајају су: увала Петња са понорницама које су формирале пећине и јаме на месту понирања; крашка увала Сади са бројним сраслим вртачама и фосилним скрашћеним долинама, изразито скрашћена површ Крушево над дубоко усеченом клисуром Лима и клисура Грачанице са дивљом и тешко проходном долином у потпуности обраслом храстовим и буковим шумама прашумског карактера.

Посебну геолошку вредност представљају подземни облици карстног рељефа као и бројни карстни извори. Унутар граница заштићеног природног добра налази се 26 извора који представљају једну од темељних вредности овога простора.

Захваљујући специфичној геолошкој подлози и клими, на Каменој Гори су нашле станиште бројне ретке и угрожене биљне врсте – од укупно 471, 24 су ретке и угрожене у флори Србије, а 15 врста је од међународног значаја (12 се налази на ЦИТЕС листи).

Животињски свет се такође одликује завидним диверзитетом – са више од  40 врста сисара, 100 врста птица (40 одсто гнездеће орнитофауне у Србији), 15 врста водоземаца и гмизаваца и веома интересантном и још увек рудиментарно проученом троглобионтном фауном.

Велики део површине заштићеног природног добра је под шумском вегетацијом – 65,56 одсто. Комплекси природних шума смрче су највреднији и најлепши.

Многобројни објекти народне архитектуре, са дводелном брвнаром као основним грађевинским обликом, имају велики историјски значај и чине хармоничан спој са простором који их окружује.

Посебно вредни објекти налазе се у засеоку Гувниште у виду појединачних или групација стамбених, сеоских и других пратећих објеката.

На овом простору се налазе фрагментарно сачувани остаци манастирског комплекса Житин који леже на мањој заравни изнад десне обале тешко проходне долине реке Грачанице.

Стога је Завод за заштиту природе Србије предложио Камену Гору за заштиту као Предео изузетних одлика „Камена Гора“, који има посебну вредност за регион западне Србије као простор мало загађених основних елемената природне средине, изражене биолошке разноврсности, атрактивне геоморфологије, богатих резерви воде, многобројних објекта народног градитељства и традиционалног начина живота локалне заједнице.

Осим предложеног Предела изузетних одлика Камена гора, на овом подручју налази се још једно природно добро, Споменик природе „Свети бор на Каменој Гори“. Изнад истоименог села, на једном од висова планине удаљеним 23 километра југозападно од Пријепоља, гордо се уздиже црни бор несвакидашњег изгледа и лепоте. На 1345 метара надморске висине, бор скоро четири века опстаје и доминира селом и читавом планином.

Ово племенито дрво које је, како се процењује, око 350 година старости, одликује се кишобранастим хабитусом и импозантним дендрометријским вредностима, виталношћу и добрим здравственим стањем. Висок 13,00 метара  раширеног је стабла типичног за црни бор који расте на осами, са добро развијеном широком крошњом пречника 18,15 метара, дебла висине 1,50 метара и обима 5,20 метара који се наставља се у шест главних стубова.

Свети бор је својеврсни симбол Камене Горе, што потврђују и бројне легенде овог краја у којима су испреплетане судбине староседелаца и црног бора. Садашњи становници населили су ово подручје пре око 300 година, које је било опустело, пошто су претходни напустили Камену Гору из непознатих разлога. Како легенда каже, разлог напуштања огњишта знали су само они, и црни бор који и данас чува ову тајну, исписану у годовима. Према овом предању, пре свог одласка староседеоци су избушили рупу у стаблу црног бора, и у њој оставили поруку са објашњењем одласка. Рупа је затворена чепом, а тајна староседелаца Камене Горе остала је у срцу црног бора.

Завод за заштиту природе Србије