Дрвенград, Мећавник – Идол тинејџера, љубимац женског дела светске филмске популације, вечити филмски „сањар и губитник”, глумац широког драмског али и комичарског распона, без сумње и једна од највећих звезда данашњице – Џони Деп, после много година поново је гост Србије и Емира Кустурице и централна личност синоћ започетог ТрећегКустендорф филмског фестивала у Дрвенграду на Мећавнику. „Једина нормална личност савременог Холивуда”, како га често у шали назива домаћин, радо се одазвао разговору за „Политику” чији су деловисада пред вама...

У чему је тајна тог вашег специјалног пријатељства са Емиром Кустурицом?

Моје пријатељство са Емиром дуго је колико и са Тимом Бартоном. Сада већ говоримо о деценијама. Срели смо се још деведесетих и од тада је наш однос константан, постојан и пун поверења.

Једном сте ми рекли да веома волите Кустуричин филм „Отац на службеном путу”, да ли је то било пресудно за својевремено прихватање улоге у „Аризона дриму” и почетак нераскидивог пријатељства?

Обожавам „Оца на службеном путу”, али је „Дом за вешање” за мене било откровење, потпуно нова врста филма какав никада пре нисам срео нити искусио. Још тада сам схватио да пред собом имам човека који није само филмски стваралац у правом смислу те речи, већ и да то што сам видео није филм већ магија и визија. С једне стране, „Дом за вешање” поседује слепстик једног Чаплина и шарм немог филма, а,са друге,то је и снолик и бајковит филм, са драмском тежином једног Чехова. Када сам видео „Дом за вешање”, знао сам да желим да радим с тим човеком. Дефинитивно!

Чини ми се да сте и свој филм „Храбри” као редитељ и радили под утицајем Емира Кустурице. Можда такав утисак имам и због тога што сте у ауторску екипу уврстили и сниматеља Вилка Филача и сценографа Миљена Креку Кљаковића?

Нема сумње – „Храбри” је филм настао под директним утицајем Емира Кустурице и његових филмова, јер сам и сам покушао да променим облик и форму. Да мој филм има и дубину али и чудан смисао за хумор. Мислим да сам у томе успео, јер када је Емир видео „Храбре” рекао је: „Честитам ти, направио си први амерички комунистички филм”. Ха, Ха! Одличним „критикама” ми је комплиментирао и Тери Гилијам рекавши: „Ово је тачно оно што чини две стране твоје личности. Ти не знаш шта желиш да будеш у животу, драмски глумац или луда особа!”.

Учинићете то поново – режираћете? А једном приликом сте ми рекли „никад више”?

Знам и зашто сам вам то рекао. Био је то прекрупан залогај! Писао сам сценарио, режирао, глумио, бавио се и продукцијом. Морам да признам да сам се осећао болесно док сам снимао „Храбре”. Сваког дана сам се будио са осећањем да сам у опасности, оној некој унутрашњој – емоционалној, психичкој и физичкој. Није то био осећај страха, јер страх је добар мотиватор и благословено осећање. То је више било сигнализирање изнутра да можда нећу издржати до краја. Велики је и одговоран то посао. Зато сам рекао, никад више на тај начин. Сада када сам се „опаметио” и када је прошло довољно времена, могу да поновим редитељско искуство. Већ следеће недеље почећу да радим документарац о Киту Ричардсу. Док сам ја у Дрвенграду, мој монтажер већ ради на километрима архивског материјала, снимака његових концерата. Веома сам дирнут што је Кит прихватио да се нађе испред мојих камера.

Радили сте са толико познатих редитеља, најчешће сте у тандему са Тимом Бартоном, а ту је и Џим Џармуш?

Бартон, Џармуш, Кустурица и ја припадамо истом братству. Сва тројица су, пре свега, моји пријатељи. Они су потпуно различити типови и по сензибилитету и по нарави. Бартон је особа коју морате добро да разумете и да добро познајете шта значе сви његови гегови и гестови који су често његови основни видови комуникације. Ми се сјајно разумемо и зато тако често радимо заједно. Уз то, код Тима Бартона ценим што је одавно „откачио” холивудску структуру и што је са друге стране зида тог система. Џармуш је мајстор да украде тренутке живота, који нама обичним људима често промичу. И Бартон и Џармуш имају онај свој померени смисао за хумор који мени невероватно прија.

Чим сте стигли у Србију, срели сте нашег председника. Да ли и Вама он личи на Џорџа Клунија?

Не знам да ли личи на Клунија, али сматрам да је ваш председник прави џентлмен и диван човек. Упознао сам и његове слатке ћерке и стекао утисак да је он човек коме је заиста стало до људи. Такав је утисак оставио на мене.

Долетели сте у Дрвенград хеликоптером, са Кустурицом као пилотом. Како је било? Није Вас било страх?

Једном када пристанете на нешто, то је то – унутра сте и остаје вам само да прихватите све што долази после! Али, Емир је био одличан. Он је сјајан пилот хеликоптера! Боже, не могу да верујем да би ове речи икада могле изаћи из мојих уста!

Оваква врста омажа какав се сада приређује Вама у Дрвенграду, чешће се намењује редитељима, ређе глумцима. Шта ви мислите о томе?

Морам да признам да сам дирнут, поготово зато што све ово долази од породице коју ја осећам као своју. Ту је Емир, његова супруга Маја, Стрибор и Дуња. Бити почаствован на овај начин,нешто је према чему осећам огромно поштовање.

Дефинитивно ћете заједно са Емиром радити „Панча Виљу”? Шта мислите о том пројекту и овој врсти филмског лика?

Да, да радићемо сигурно. Већ све изгледа врло добро. Биће тешко и изазовно али сматрам да ће Емир урадити предивну ствар. Када ми је Емир рекао да жели мене за улогу Панча Виље, моја прва реакција је била да би можда било паметније да узме мексичког глумца, јер је Виља национални херој. Међутим, знајући Емира он сигурно има нешто на уму, има своју визију и вероватно сам ја њен део. Прихватио сам то са великом захвалношћу.

Српска публика Вас је недавно гледала као Џона Дилинџера у „Државним непријатељима”, у новогодишњем телевизијском програму емитована су сва три филма из серијала „Пирати са Кариба”. Шта је то што спаја и раздваја ликове Дилинџера и Џека Спероуа?

Другачија врста изазова. Џон Дилинџер је истинита личност, негативац са позитивним конотацијама, момак који је био државни непријатељ број један али никада и непријатељ јавности. О њему се много знало, али оно што ја нисам знао јесте начин на који се кретао, говорио. То сам разрешио тако што сам схватио да је одрастао у крају који је само два сата од места у којем сам ја рођен и у којем сам одрастао. Када сам пред собом створио лик свог деде и очуха имао сам и решење за Дилинџера. Улогу Џека Спероуа сам прихватио јер сам желео да својој деци оставим нешто што ће их забавити. Направио сам његов лик на начин на који и иначе ментално учествујем у градњи улоге и умало сам због тога добио отказ, али је филм доживео такав успех да ми после више нису могли ништа.

Још увек себе не волите да гледате на великом платну?

Уколико бих могао да избегнем и да се ујутро погледам у огледало док држим у руци четкицу за зубе, и то бих учинио. Мислим да су безбедност и сигурност најдубљи степен незнања. Не волим себе да гледам у филмовима, јер не волим да будем свестан готовог производа. Оно што волим јесте сам процес стварања филма и грађења лика. Нека тако и остане...

Дубравка Лакић

------------------------------------------------------------

Десет минута делио аутограме

Спектакуларним ватрометом, звуцима труба оркестра Дејана Петровића и отварањем бисте Џонија Депа у центру Дрвенграда, почео је Трећи међународни филмски и музички фестивал Кустендорф чије је прво вече протекло у знаку ове популарне глумачке звезде. Пред отварање фестивала, Деп се расположено сликао са обожаваоцима који су окупирали Дрвенград, а затим чак десет минута потписивао аутограме.

Кустендорф фестивал почео је колажом инсерата из филмова Џонија Депа, чију пројекцију је пратило уживо извођење музике вокалне групе „Врело” и Но смокинг оркестра.

– Тек када сам погледао инсерте, постао сам свестан да сам снимио толико различитих филмова и оживео толико необичних ликова – духовито се нашалио Деп којем је редитељ Кустурица уручио специјално признање „Награду за будуће филмове” у облику стабла дрвета.

– Џони Деп је уметник који је сачувао своју особеност свих ових година успешне каријере. Постали смо браћа када смо снимали „Аризону дрим” и када сам мењао начин свог филмског изражавања. Тада сам доживео депресију желећи да прекинем снимање и вратим се кући. Некада у животу нема начина него да се вара, па је Џони Деп пристао да одглуми да је болестан на пет дана и помогао ми да наставим даље – признао је духовито Кустурица, чији је фестивал прогласио отвореним министар културе Небојша Брадић.

– Некада забит, Мокра гора постала је центар алтернативног погледа на филмску уметност. Свеж ветар са ових планина удахнуће дух у индустрију која прети да загуши здрав разум и основна људска осећања. Кустендорф фестивал није фикција или хир једног прослављеног аутора, већ нешто што је свима нама потребно – закључио је Брадић, који на Дрвенграду борави уз саветника, редитеља Горана Марковића и помоћника Зорана Хамовића.

Прво фестивалско вече настављено је пројекцијом до сада неприказиваних филмова браће Лимијер у дигиталној и 3Д технологији уз духовите и врло едукативне коментаре Тјерија Фремоа, директора Канског фестивала.

Уз Фремоа, отварању фестивала присуствовали су редитељи Марјан Сатрапи, Фатих Акин и Раџа Амари, продуценти Пјер Еделман и Винсент Маравал, глумци Горица Поповић и Зоран Цвијановић, Оља и Матија Бећковић...

И. Аранђеловић