Писац диверзант

Игор Јаркевич (Фото М. Момчиловић)

Ниш – О Игору Јаркевичу руска критика пише да је најмодернији, најскандалознији, најталентованији, најништавнији, последњи руски писац, светлост у прозору, битанга и пропалица, последњи чамац за спасавање, бачен са тонућег Титаника руске прозе.
Јаркевич је један од писаца који је у руску књижевност ушао крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века. Био је то период када се осећала потреба за реформом совјетске књижевности, када је стару зграду књижевности требало рушити из фундамента. И појавили су се писци "диверзанти" који су обавили тај задатак. Они – Пељевин, Сорокин и Јаркевич, данас се доживљавају као класици. Сви су сврстани у зачетнике постмодерне књижевности у Русији и свако од њих је донекле скандалмајстор.

Игор Јаркевич је објавио три романа, велики број приповедака, написао је сценарио за филм "Приватне хронике", превођен је у Бугарској, Енглеској, Немачкој, пише колумне у највећим руским часописима, објављује у нашим књижевним часописима "Градина", "Поља" и другим, Књижевна омладина Вршца објавила је његову збирку "Женске и неженске приче", а 2004. године у издању београдске "Народне књиге" објављен је његов роман "Ум, секс и књижевност".

Ових дана, Јаркевич је допутовао у Ниш као гост "Зографа" који се припрема да објави неку врсту трилогије његових дела, међу којима и поменути роман "Ум, секс и књижевност".

– У Србију сам дошао на позив издавача "Зографа". Планира се друго издање књиге "Ум, секс и књижевност", као и издање још једне књиге. Ово ми је први долазак у Србију. Био сам у Београду, Нишу и Зајечару, каже Јаркевич на почетку разговора за "Политику", и на питање о првим утисцима о овим градовима, каже:

– Скоро да не видим разлику између српских и руских градова, поготову оних који се налазе на западу Русије, на граници са Украјином и Белорусијом. Подсећају на Смоленск, као и на градове западне Украјине, Лавов, на пример. Руку на срце, не осећам да сам у иностранству.

Били сте на нишком сајму књига, видели продукцију наших издавача. Шта мислите о њој?

Као и на руском књижевном тржишту, доста је хаоса у издаваштву. Чини ми се да Срби, као и Руси, морају да преузму један модел, као рецимо у Америци, који раздваја масовну књижевност од интелектуалне. Мора да постоји прецизна граница.

О чему Ви пишете?

Пишем о сексу и књижевности.

Да ли Вас зато називају скандалозним писцем?

Руска књижевност се никада није бавила сексом, или се њиме бавила јако мало. То су острвца у руском књижевном мору. То је и био разлог да постану кумови онога што сам ја урадио. Када је реч о сексу у руској књижевности, Бродски је изговорио једну изванредну реченицу: "Код нас љубав као чин нема глагол. Значи, нема радњу".

Да ли Ваша књига "Ум, секс и књижевност" представља и побуну против стања у руској књижевности?

Наравно, то је нека врста стрип књижевности, онаква каква треба да изгледа књижевност 21. века. Ова књига је интересантна, јер се као један од јунака појављује сама књижевност. Тај јунак је у обрачуну са класичном руском књижевношћу, јер покушава да је разбије и сруши одређене стереотипе. Неприродно је да руски писац себе доживљава након Чехова и Достојевског на исти начин и са истом озбиљношћу. То је немогуће и јако је лоше за руску књижевност. Треба кренути неким другим путем.

Да ли намеравате да се и даље бавите том врстом литературе?

Да. Ум, секс и књижевност су теме које човек може тешко током живота да савлада, тако да ћу увек имати о чему да пишем. Написао сам роман "Доживотна робија" у којем је главни јунак сексуални манијак. То је први руски роман о сексуалном манијаку.