Остали коментари
Бољи избор – избори
Сада се срачунато уместо избора предлаже референдум, чији резултат, шта год се одлучи, не мора да има никакве последице по политику владе
Какве би биле импликације најављеног референдума са питањем да ли Србија жели да иде у Европску унију са или без Косова? Вероватно никакве, јер његово одржавање и резултат који би се добио не могу да промене политику владе.
На референдуму су могућа два исхода: већина може да одлучи (а) да Србија не иде у Европску унију, уколико ЕУ не призна територијалну целовитост Србије или (б) да одлучи да иде у Европску унију без обзира на то какву политику ЕУ води према Косову. Ако би победила прва опција, влада би могла да остане на курсу на коме је сада: референдум би потврдио да су европске интеграције у Србији сахрањене за извесно време. Али због тога није неопходно расписивати референдум. Референдум се, у ствари, предлаже да би се видело да ли постоји већина грађана која би хтела да влада промени своју политику и обнови процес придруживања Европској унији.
Претпоставимо, дакле, да се утврди да у Србији постоји та већина. Шта би то донело? Да ли би то у политици владе могло ишта да промени? Ефекти такве референдумске одлуке били би исти као и ефекти које су имали недавно завршени председнички избори, а то значи никакви. Подсетимо се, на изборима је победио кандидат који је заговарао идеју да Србија треба да иде у Европску унију без обзира на то шта ЕУ мисли о Косову. Након 48 сати избори као да и нису одржани. Информација коју су бирачи послали на тим изборима није уважена, а после једностраног проглашења независности Косова 17. фебруара, влада је и званично потпуно обуставила европске интеграције.
Због чега ови избори нису имали никакве политичке импликације на владину политику? Зато што влада, уставно гледано, није обавезна да води рачуна о резултату председничких избора. Председник републике може да натера владу да поштује његову реч само ако у скупштини поседује довољан број посланика којим може да изазове пад владе и тако натера коалиционог партнера да послуша председника. То, међутим, није случај, јер у скупштини данас постоје две већине, а обе контролише премијер који у вези са питањем европских интеграција води другачију политику од председника.
Сада је мало јасније шта би била последица референдума са питањем уласка Србије у Европску унију са или без Косова: чак и ако претпоставимо да на референдуму већину добије опција по којој се у Европску унију може ићи без Косова, влада није дужна да ту одлуку поштује. Јер, ако влада већ једном није поштовала такву одлуку 3. фебруара, зашто би сада било другачијe? Референдум би измрцварио бирачко тело које би се само још једном мобилизовало низашта. Последице би биле исте онакве какве су биле 2002. и 2003. године када су грађани после серије неуспешних председничких избора (на којима се гласало, али никако није могао да се изабере председник) масовно изгубили интересовање за учешће на изборима, након чега је у новембру 2003. године одзив на изборима био 39 одсто. Смањено интересовање грађана за учешће већ је издејствовано тиме што недавни председнички избори нису резултирали у политици владе која би била у складу са резултатима избора. Сада се рачуна са сличним последицама, па се срачунато уместо избора – на којима би грађани могли да одлуче о истој ствари, али који би имао последице по политику владе – предлаже референдум, чији резултат, шта год се одлучи, не мора да има никакве последице по политику владе.
Разуме се, ако сте убеђени да поседујете јединствено знање о томе у ком правцу Србија мора да иде, и ако то проглашавате врхунцем етичности и патриотизма, а сваког ко мисли другачије ,,ћифтинским хедонистом и површним простаком” или издајником, избори вам само представљају сметњу, а не извор легитимитета. Нешто слично дешавало се у периоду 2002–2003. године. Сада, чини се, присуствујемо сличном сценарију. Али ако верујете у то да се у демократији одлука о томе какву политику влада треба да води може добити само на изборима, онда је једино решење да о дилеми која тренутно разара Србију распишете изборе на којима ћете добити прави одговор на то питање. Избори би могли да дају бољи одговор тако што би се на њима формирала два блока: европски и антиевропски. Онај који буде имао више гласова направиће владу, и тада ће се знати каква нас будућност очекује у наредне четири године.
Доцент на Факултету политичких наука у Београду
Последњи коментари
Potpuno pogresan zakljucak, da se na izborima konsoliduju dve grupe: proevropske i one protiv. Pa to je zaista jadna teza: cak ni SRS se ne izjasnjava kao stranka koja je PROTIV pribilzavanja Evropskoj Uniji. U stvari u Srbiji nema stranaka koje su dogmatski protiv EU. Stoga postavljanje novih izbora na ovom dualitetu je potpuno pogresna i neiskrena. Drugacije je pitanje Kosmeta, i povezanosti tog pitanja sa nelegalnim slanjem EU misije da bi stvarali nezavisnu albansku drzavu po Ahtisartijevom planu. Pre svega, cinjenica je da je sadasnja koalicija u vladi pala bas zbog slanja te misije, protivno odbijanju Ahtisarijevog plana i od Srbije, ali i od Ujedinjenih Nacija! Dakle nove izbore u Srbiji je prouzrokovao pocetak nelegalne realizacije Ahtisarijevog plana uz pomoc EU. Ocigledno da EU i status Kosmeta nisu dve odvojene stvari! Naprotiv! Pad vlade je posledica da jedan manjinski deo vlade NE ZELI da potpisuje bilo koji legitimitet EU, sve dok EU ne objavi jasno da je za savez sa CELOKUPNOM Srbijom, i da time postuje medjunarodna prava i rezolucije UN. I da to ne potpisivanje bazira na Ustavu, po kome je Kosmet neodvojiv deo Srbije. Dakle pad vlade je baziran potrebom da se ne krse ustavne prerogative, i da se ne daje legalitet EU u trenutku kada protivpravno salje svoje misije za razbijanje Srbije. Sta ovde vise nije jasno, i kome?
Gospodine Pavlovicu, dosta vise te lazne podele na proevropske i antievropske snage/partije u Srbiji. Prosto zato sto TAKVA podela ne postoji. Tu i takvu podelu namecu "zapadnjaci", Oli Ren i naravno, "glasnogovornik proevropskih partija", svetski Cedomir Jovanovic. Nema partije u Srbiji koja nije za Evro-integracije, ali nas je ta ista EU naterala da ustuknemo, da se presaberemo i upitamo kako se integrisati sa onima koji nas same dezintegrisu... Toliko je sve jasno da jasnije ne moze biti. Koliko su puta Oli Ren i "njegovi" pre samoproglasenja lazne drzave Kosovo i njenog priznavanja od NATO drzava "naglasili" da su "Kosovo i ulazak Srbije u EU dva odvojena pitanja"... Koliko su odvojena, vidimo sada. E tako je sve sto od EU dobijamo, krajnje licemerno, bahato i bezobrazno. I tome, na zalost, ne vidim kraja. Koji to kredibilitet sada EU "pregovaraci" imaju u Srbiji da bi se sa njima moglo ravnopravno "pregovarati". Za sta se ti "pregovaraci" EU mogu drzati (za rec, ugovor, dogovor, medjunarodni sporazum, ili mozda za rogovore?!)od sada, nadalje u ubuduce... Gospodin Kostunica je uradio jedino sto je mogao i DOKAZAO da je dosledan politicar... Narod ce doneti konacnu odluku i tako je najpravednije.
...odnekidan sam u jednom svom komentaru,bio duboko razocaran Stavom-NESTAVOM,sutnjom SANU,Profesora i drugih Nastavnika Univerziteta u Srbiji,dakle trebalo bi biti stvarnom SRPSKOM Intelektualnom Elitom.U redu sada je ovdje misljenje drugoga Docenta Fakultet Pol.Nauka D.Pavlovica,nije moja konacana,ni blizu ne mislim ja tako,ali na zalost niste Nam za sada nista pomogli i "specijalno pojasnili"-kao ni Docent Orlovic,ali srecom,ko' sto Narod kaze.."prvi macici se u vodu bacaju".Priznajem,prilicno "okrutna"ocjena,ali istinita,na zalost!.