Од 4.000 различитих врста сисара који се данас крећу земљиним шаром, ми људи, једини ходамо користећи само своје некадашње задње ноге. Као и птице, одавно смо заборавили четвороножни ход, и предње ноге, које су постале руке, користимо у све могуће сврхе, али најређе за ход.

Дугачке ноге човека еволуциони су одговор на врућину. Што су дуже, то се тело лакше ослобађа топлоте и мање је изложено топлоти с тла. На скици тела човека лако се распознају приближно четири једнака дела. Од табана до доње ивице зглобне чашице на колену, од чашице до Венериног брежуљка, од брежуљка до брадавица груди и од брадавица до темена. Дужина ногу приближна је половини висине тела. То су пропорције одраслих.

Привлачност неке особе делом зависи од дужине ногу, а идеалан однос дужине ногу и трупа износи 1:1. Узмимо женске ноге, чија је еротичка вредност одувек позната и цењена у мушком свету, а углавном се везује за дужину: што су дуже, то су боље. Ела Мекферсон, хероина модних писта, висока је 183 цм и не само да има ноге дугачке 112 сантиметара већ и виталну статистику 91–61–89 у којој је, као што се види, струк танушан, а кукови моћни. Таквих на београдским улицама има у изобиљу.

Стил ходања различитих особа лако се препознаје, а за жене типичан је краћи корак од корака мушкарца. Свако има свој ход и он се лако да имитирати. (Сетимо се прича о Мерилин Монро која је, наводно, имала десну потпетицу за 15 милиметара вишу од леве, како би јој њихање карлице било што изразитије.) Укупно је регистровано 36 врста хода, али је само девет типично за мушки или женски пол.

Можемо се запитати, шта је то што женске ноге чини тако важним да се сматрају једном од најбитнијих сексуалних одлика? Веза ногу и секса постоји због начина на који су анатомски повезане. У неком дубоком углу мушке свести пар ногу делује као стрела која показује пут ка обећаној земљи.

У том контексту, положај ногу за време седења увек је сматран актом велике сексуалне важности, а нарочито онда када се ноге померају да би се њихови власници осећали конформније. Сексуалност ногу је разлог упадљивог начина одевања и седења, али очекивана суптилност и еротичност некад прерастају у вулгарност, што је видљиво на јутарњим, али и вечерњим програмима неких ТВ станица. Гледаоци се питају: да ли је важније оно што водитељка говори, или шта се све у кадру може изненада појавити и видети.

У књигама о етикецији стоји да младе жене, као и мушкарци, пред публиком морају избегавати седење с раздвојеним и прекрштеним ногама, нарочито кад испред себе немају визуелну баријеру. Тако у класичној и познатој монографији из 1972. Комплетна књига о етикецији Еми Вандербилт пише да уљудно седење подразумева додиривање палчева обеју ногу и додиривање оба колена. Било да се седи или стоји, ноге морају бити једна уз другу, писала је госпођа Вандербилт (1908–1974).

Прекрштене ноге алтернатива су скупљеним ногама тек у новије време. Овај положај одише неформалношћу, али и фриволношћу. Етикеција формалних сусрета на високом нивоу не одобрава такав положај ногу, и тога се држе озбиљне јавне личности којима припадају и лица са ТВ екрана, бар у културним земљама, будући да их гледа публика различитих година, различитих схватања морала и етикеције. Али, времена се мењају. Зашто се не би приказала лепота форме женских ногу? У реду, лепо је увек лепо. Али, начин држања ногу и степен излагања горње трећине натколеница очима шаролике публике, представља облик прегласног и вулгарног говора тела и лепоту ноге потискује у други план.

Гледано кроз историју, одувек се захтевало прекривање женских ногу у јавном животу, што је такође признање да ноге поседују еротички потенцијал. Где год су се жене бориле за своја права, увек су као знак протеста скраћивале хаљине и сукње.

Поменућу и једну специфичну акцију ногу, иако се она ретко виђа и ишчезава у модерном друштву. То је „реверанс“, поздрављање и испољавање поштовања младих дама старијима и уважаванима: једно стопало помера се уназад и ставља иза другог, а потом се обе ноге лако савијају у колену. Данас се реверанс види најчешће приликом представљања члановима неке краљевске породице, док је пре седамдесетак година то био уобичајени израз поштовања у свим формалним приликама.

Професор универзитета