„Ало!” је јуче на првој страни најавио, а на петој објавио цео текст под насловом „Радник ,Чистоће’ почистио разбојника”. Опљачкана је, наиме златара „Мистери оф голд” у београдском тржном центру „Сингидунум”. Разбојник Иван Вујић (34), према писању овог листа, дао се у бег, после чега је настала трка као на филму.

Па каже: „Иван Вујић (34) имао је несрећу да натрчи на радника ,Чистоће’, који га је метлом задржао таман толико да га неколико метара касније (побркане мерне јединице – прим. С.С.) ухапси патрола полиције!

Вујић је јуче око 10.45 ушао у радњу за откуп злата ,Мистери оф голд’ у Узун Мирковој 3 и уз претњу пиштољем од власника Бојана Л. отео 1.995 евра.

Власник је у први мах одбио да у кесу стави пазар из касе, али га је Вујић ударио пиштољем по глави, након чега му је Бојан ипак предао новац. Одмах после пљачке, власник је позвао полицију и уследила је потера по околним улицама. Полицајци су улицом викали пролазницима да зауставе лопова. Вујић је бежао ка Вишњићевој, али је на углу те и Господар Јевремове улице налетео на радника Градске чистоће. 

Чувши да је у питању разбојник, он је почео да га млати метлом, али је разбојник успео да се лати пиштоља и репетира. Схвативши да је враг однео шалу, чистач херој га је пустио, али је свега неколико метара даље Вујић налетео на патролу полиције, која му је пресекла пут и ухапсила га.”

Била би ово само једна од многих вести о разбојништвима, да није „радника ,Градске чистоће’”. У тренуцима супротстављања вероватно није био свестан шта чини, јер је, зарад нечијих две хиљаде евра, могао и главу изгубити. Поступио је спонтано, како налажу моралне норме вековима преношене с колена на колено, док су се други склањали „јер их се то није тицало”.

У тексту листа „Ало!” сви „јунаци” имају имена, само га нема – јунак. Лопову је објављено пуно име и презиме. Власнику радње име и почетно слово презимена, ђаво ће га знати због чега, кад су дати сви остали подаци, па и адреса златаре... Само херој нема ни имена ни презимена.

Он је „радник ,Градске чистоће’”.

Слично је и у ,„Новостима”, где власник има пуно име и презиме (Бојан Лукић), али га нема пролазница (Гордана С.) која је новинару изјавила: „…Угледала сам два човека како бесомучно трче, један је викао ,лопов, зауставите га’. Но, нико није реаговао, сви су само посматрали.”

Све док се није испречио баја с метлом.

Сад следи део који нас доводи у недоумицу. Новинар наводи речи „саговорника који је желео да остане анониман”, а не „радника ,Градске чистоће’”, али тај „анонимни” говори као да је „радник ,Градске чистоће’”:

„Нисам се двоумио ни тренутка, испречио сам се на пут и шчепао га. У том тренутку он је извукао пиштољ и уперио га у мене. Срећом, тад су се појавила полицијска кола…”

Новинар је овде замрсио, јер, очигледно, није разговарао са „радником…”, нити је имао његово име, а осећао је да му недостаје.

Али овде није крај колоплета.

У „Гласу јавности” и „Пресу” херој није „радник ,Градске чистоће’” већ – продавац. Овај из „Чистоће” се ни не помиње.

Рашомонијада у изведби наших дневника – у верзији „Гласа јавности” – гласи, у почетку, исто као у претходно наведена два листа, али разлика се јавља кад почне јурњава по улицама. По „Гласу јавности” власник није ударен пиштољем по глави у радњи већ кад је потрчао за лоповом и набасао на његову јакну с парама, коју је овај у бекству збацио, али се предомислио, вратио по њу, и тада се поново суочио са Иваном кога је тек тада ударио пиштољем по глави и преузео јакну.

Онда је наишла полиција и ухапсила га. У ствари, има још мало заврзламе. Бојан је новинарима „Гласа јавности” изјавио да је, иако ударен дршком пиштоља, јурио лопова око кола. Пљачкаш је у једном тренутку уперио пиштољ у њега, а кад је зачуо полицијске сирене, почео једа бежи, али касно. И ту је крај. Нема чистача улица.

Да видите сад како то изгледа у „Пресу”.

У „Пресу” нико нема презиме. Као и у „Гласу” у златари разбојник није ударио власника већ је само узео новац и здимио. Власник га је појурио. Трчећи, позвао је мобилним полицију. Пиштољ се не помиње. Утом наилази полиција и – крај.

Исти догађај описан је не само различито у појединим детаљима, већ је нестао (у једном случају) или је измишљен (у другом) читав један човек, и то не било ко већ – главни јунак.

Онај ко верује новинама, после свега, стварно може запасти у депресију.