Остали коментари
Зоран Аврамовић
Манастири у жицама
Манастири подигнути у 13. и 14. веку, а данас под војном и полицијском заштитом, могу само дубоко да поремете појмове о савременом друштву. У каквом свету данас живимо?
Средином октобра одржан је велики међународни научни скуп ,,Косово и Метохија у цивилизацијским токовима” на Филозофском факултету у Косовској Митровици. За учеснике скупа, а међу њима је био и велики број научника и професора из других држава, организован је једнодневни обилазак српских манастира – Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница.
Та сунчана субота на Косову и Метохији остаће у сећању српских, а верујем и иностраних гостију. Три пуна аутобуса под полицијском пратњом прешла су Ибар и кренула преко Ђураковца, Витомирице, и Пећи према Пећкој патријаршији. А када смо се кроз тесне улице овог градића пробили до ове православне светиње, сачекали су нас војници Кфора, полиција и жице око манастира. Са горње стране манастира подигнут је зид како би се сестринство заштитило од оних косовских Албанаца којима је ова светиња из 1253. године сметала. Иста слика се видела и у задужбини краља Стефана Уроша, Високим Дечанима, царској лаври. Зауставно камење на путу испред манастира, џакови са песком, војници и жица на зидинама манастира. Војник из државе са севера Европе је стражарио и испред Грачанице као да је то касарна, а не манастир.
Призор је узнемиравајући. За вернике, ова врста патње може да буде превладана у молитвама. А за оне који траже истину о људима, нацијама и државама, манастири подигнути у 13. и 14. веку, а данас под војном и полицијском заштитом, могу само дубоко да поремете појмове о савременом друштву. У каквом свету данас живимо? Шта је све довело до дога да се верске светиње православних хришћана, старе седам векова, опколе жицом и војницима из страних држава. Неко ће додати чињеницу да је од 2000. године порушено или оштећено 150 православних цркава и манастира на Косову и Метохији у присуству снага Кфора и политичких званичника ЕУ и УН.
У суочавању са страним војницима и њиховим оружјем око манастира (а у порти Пећке патријаршије разапет је шатор) немогућно је не поставити питање: докле ће ови војници да чувају манастире? Ко је у основи најодговорнији за овакву патњу православних хришћана?
На прво питање немогућно је дати одговор. Можда ће чувати манастире годину, десет година, а можда и у недогледну будућност. Јер, ако они напусте своја стражарска места и скину жице са зидина око манастира, може се основано претпоставити шта ће се догодити. Да се та слутња не би обистинила, војници тамо даноноћно стражаре.
Друго питање је за научну расправу. Да ли су одговорни косовски Албанци за понижавајући положај верских корена Срба? Неки међу њима јесу. То су они којима смета постојање српске цивилизације и верујуће историје православних хришћана на овом простору. Зашто би палили и рушили 150 цркава и манастира.
Међутим, нису екстремни, антисрпски усмерени косовски Албанци најодговорнији. Целокупни терет одговорности за понижено стање у коме се налазе Срби и њихове светиње на Косову и Метохији пада на оне државе и државнике Европе и Америке који су потегли војну агресију на Србију чија је последица била истеривање српских установа а потом и људства са Косова и Метохије. Њихова неманифестна политика била је да се косовски Албанци одвоје од Србије а да се Срби иселе у Србију. То су чињенице. агресија НАТО-а је учинила своје. Овај савез је правио своју зависну државу на Косову и Метохији и уопште није бринуо о судбини српске историјске егзистенције на овом подручју. Да су хтели правично решење, политички мозгови ЕУ и штаб НАТО-а би тражили компромисни пут између ове две нације. Нико не пориче да косовски Албанци имају своје националне и културне интересе. Али, и Срби исто тако јер им је то почело државе и културе. У таквој замршености историје, нација, култура и интереса, једино разумно решење било је да се дугим преговорима све то усклади. Али, неки штабови политике и војске Запада одлучили су другачије и довели до тога да у будућности живимо у сталној неизвесности.
Жице око манастира нам говоре о промашености једне колективне политике.
социолог, научни саветник
Последњи коментари
savremene konc logori siptarske demokracije
Ovaj članak koji dotiče za srpsku državu i građane najteži i najbolniji - kosmetski problem - i pored toga što realno odslikava postojeću situaciju na terenu, istovremeno predstavlja potvrdu koliko smo daleko od rešenja koje bi bilo najbolje za sve zainteresovane strane. A to nisu nikako samo Srbi i Albanci. Svima je jasno da bez takvog rešenja na balkanskom prostoru ne može biti dugoročno mira i stabilnosti. Zato, nije slučajno što je satanizaciju zamenilo ignorisanje i ćutanje o istorijskim i drugim važnim, neporecivim, činjenicama. I početnicima u savladavanju teorije demokratije potpuno je jasno da primena svakovrsnog nasilja, bombardovanja, laži, podvala i satanizacije NIKAKO ne mogu biti put do objektivno najboljih rešenja za sve zainteresovane strane. Čak, ni za one koje raspolažu najmoćnijom vojnom silom. Pa šta se to onda desilo Svetu (a i Srbija je deo tog Sveta) u slučaju kosmetskog problema? Pa jedan od najtežih i najstrašnijih poraza sadašnje demokratije za svaku od zainteresovanih strana pojedinačno – i interno i eksterno posmatrajući! Ne smemo bežati od pitanja ko je to i kako u ime Albanaca, Srba, Amerikanaca, Nemaca, Britanaca, i drugih, donosio pogrešne odluke, i time doprinosio raspirivanju mržnje i okrvavio ruke ili savest. Pri tome, treba biti svestan da odstupanje od OBJEKTIVNO najboljeg rešenja za sve strane, svakako, znači i nanošenje štete sopstvenim građanima – čak i u najmoćnijim zemljama! Kosmetski poraz, i brojni drugi porazi, koje sadašnja demokratija doživljava u Svetu posledica su njene konceptualne nesavršenosti, odnosno, teškog nedostatka – demokratija se, praktično, završava izborom predstavnika ili lidera, i ne podrazumeva obavezu proveravanja valjanosti njihovih odluka u interakciji sa građanima! Taj nedostatak se može otkloniti samo uvođenjem ustavnog prava svih zainteresovanih strana da učestvuju u kristalizaciji najboljih rešenja. Ustavnim amandmanima u tom pravcu Srbija bi povratila i Kosovo i zadužila Svet. Jogor20091028-51
Одговорност страних сила и "неких Шиптара",мислим да их неправедно називате Албанцима, је неоспорна и огромна, али много мања од одговорности Српске државе, цркве и нас, Срба. Ако зажмуримо на нашу одговорност и нему сагласност кроз незаинтересованост за Пећку патријаршију, Грачаницу, Високе Дечане, и део Српског народа који је остао тамо, никакве оптужбе и прозивања неког другог, неће нам помоћи. Где су разгледнице са сликама војника испред манастира, где су беџеви, где су билборди,где су сликарске изложбе и изложбе фотографија са мотивима манастира данас на Косову и Метохији, где су позиви на недељне молитве за наше Косово и Метохију. Можда их нема због страха да ће нас се мало одазвати, можда је и то тачно, али временом биће нас све више, прогледаћемо ми, а онда можемо натерати и стране силе да прогледају. Не може Немцу, Французу, Шпанцу, Американцу, судбина Српске светиње да буде више важна него што је важна мени. Мислим да много очекујемо од других, а мало се сами дајемо. Не искључујем ни себе из овакве критике.