Поводом непримерене кампање коју поједини медији ових дана воде против амбасадора Србије при Унеску у Паризу професорке др Зорице Томић, а тиме посредно, а некад и непосредно, против Националне комисије за Унеско Србије чија је она донедавно била председница, чланови комисије сматрају да је њихова морална обавеза да се огласе у јавности и укажу на злонамерност, испразност, неаргументованост и бројне произвољности и нетачности које су изнете поводом њиховог деловања, као и да апсолутно стану у заштиту амбасадорке Зорице Томић због таквих написа који унижавају њену личност и дисквалификују рад комисије.

Сваки добронамерни новинар могао је да се обавести на сајту Министарства иностраних послова да је др Зорица Томић постављена за председника Националне комисије у јесен 2007, а да је, из процедуралних разлога на које ни она нити било који члан комисије није имао утицаја, комисија именована тек у лето 2009. Комисија је коначно и конституисана 28. августа 2009.и њених 25 чланова-волонтера, у овом тренутку у потпуности обављају своје дужности и извршавају дате обавезе (сваки покушај активности пре формалног конституисања био би чин узурпације и лажне самопозваности). Не треба заборавити да је и у периоду interregnuma, и даље веома активна била канцеларија наше мисије при Унеску, захваљујућиизузетном прегалаштву гђе Тање Панајотовић-Цветковић и веома присутним и значајним личним ангажманом др Зорице Томић.

И тада су се могли подносити и улазити у процедуру различити пројекти из области које подржава Унеско, али је чињеница да посебно они који се тичу уписа на листу светске баштине нису били ажурирани сходно веома прецизним и детаљним стандардима које прописује ова светска организација, због чега нису ни могли (чак и да је комисија радила у то време) да уђу у процес кандидатуре за светску баштину, било за споменичко, било за природно наслеђе Србије. У овом тренутку комисија ради на предлозима за финансирање бројних пројеката Унеска које су разне организације поднеле на увид, а кроз формирање посебних тела (комитета и поткомитета за поједине области) настоји да далеко више допринесе укључивању Србије у мноштво активности Унеска и могућности да се користе њихови ресурси.

Комисија би желела да верује да је део напада последица непотпуне или неадекватне обавештености, чији горки медијски плодови релативизују смисао и сваког појединачног, волонтерског прегнућа. Међутим, иако свесна да је у сваком свом сегменту подложна промени, конструктивној критици па и, зашто не, смењивању, комисија ће са још већом енергијом наставити своје активности, јер можда и наивно верује:(а) да су активности у које је укључена превасходно важни за Србију и укупност њеног представљања у областима из домена рада Унеска;(б) да је за Србију од критичне важности место амбасадора при Унеску, посебно у предстојећим временима искушења, присвајања, па и бирократског негативизма појединих међународних субјеката у процени наше баштине. Поређења са другим земљама бојимо се да су последица пропуштања да се антиципира блиска будућност;(в) комисија подржава досадашњи труд, напор, добру вољу, компетентност, посвећеност и, зашто не нагласити, ефикасну комуникацију и тамо где претходно није постојала, проф. др Зорице Томић, која је својом енергијом иницирала и посвећеност осталих чланова комисије;(г) истраживачко новинарство, чија објективност служи да се разгрне мрак наше још нејаке дијалошке културе и склоности ка брзим компромитацијама, посебно независних личности, верујемо да ће наћи праве и проверене адресе на свом путу ка истини.

За Националну комисију: