Државе које доживе слом институција и допусте срастање организованог криминала са политиком и бизнисом осуђене су на трајно сиромаштво, економско пропадања и насиље. Ту нема компромиса. Јасно је да са политичког аспекта нису проблем Шарић, Калић и други криминалци. Проблем је влада која им је дозволила да користе државу као платформу за своје криминалне активности, полиција која их штити, АНБ (Агенција за националну безбједност) која им даје безбедносне информације, тужилаштво које их игнорише, суд који их ослобађа. Проблем су градоначелници који се друже са њима, министри који им отварају хотеле, премијер који иде на њихове рођендане, славе, журке.

Наравно да врх ове власти није то урадио без сопственог интереса. Мафија због тога финансира изборне кампање и одваја знатан дио профита на приватне рачуне најважнијих политичара, шефова полиције, АНБ, судија и тужилаца, новинара, НВО сектора.

Након обнове независности државни врх није промјенио своју ,,развојну концепцију” и наставио је да дограђује и усавршава оне механизме које је користио за време санкција и касније у периоду борбе против Милошевићевог режима и референдумске кампање. Уместо подвлачења црте, прекида са економијом организованог криминала и личног богаћења владајуће фамилије, као и заокрета ка нормализацији државе, легализацији профита стеченог деведесетих, изградњи институција правне државе и прихватања стандарда ЕУ, Мило Ђукановић је наставио у погрешном смеру, привлачећи сумњиви капитал и са њим сумњиве власнике, гарантујући им заштиту од прогона и домаћих и међународних безбедносних агенција и правосуђа.

Прилив огромних количина готовог новца са офшор дестинација довео је до бума цена некретнина, акција на тржишту капитала, увоза, прилива од ПДВ-а у буџет ЦГ. Мала економија није могла да апсорбује толику инострану тражњу и дошло је до наглог раста плата, и потрошње, броја запослених у јавном сектору, буџетског суфицита и експлозивног раста БДП-а. Комерцијалне банке биле су затрпане готовином криминалног порекла и интересовањем офшор компанија за отварање рачуна и полагање депозита. Кредитни бум који је уследио био је последица паничне потребе прљавог капитала да што пре буде опран кроз кредите, куповину некретнина, акција, не само у Црној Гори већ и у региону. Привремени пораст животног стандарда, плата и куповне моћи послужио је режиму да створи фатаморгану бирачима који су помислили да ће ово стање трајати вечно. Високи животни стандард без рада и производње учинио се као остварење америчког сна на црногорски начин. Као и свака фатаморгана и ова је била лажна. И трајала је кратко. Нација опијена кокаинским и хероинским новцем није била свјесна последица оваквих процеса.

Такав систем се у литератури зове ,,клијентелистички капитализам” и у источној Европи најупечатљивији пример је била Јељцинова Русија. Све док није Русију довео до комплетног краха од кога су почеле да стрепе и САД и ЕУ. Када је руска мафија преузела безбедносне агенције и армију и почела да угрожава безбедност САД и ЕУ, западне силе су схватиле да никоме није у интересу расуло у највећој земљи света, па је извршен притисак на Јељцина да одступи, иако је победио на изборима за предсједника уз обилату помоћ САД и ЕУ.

То сада увиђају и за Ђукановића. Ма колико он био лојалан и послушан партнер Запада, он више није у стању да води државу и да обезбеди стабилност. Његова судбинска повезаност са организованим криминалом спречава институције државе да испуњавају своје међународне обавезе и то ће довести до притиска споља који ће резултирати његовим одласком из политике. Да ли ће Ђукановић добити, од кога и какве гаранције од кривичног гоњења, видећемо.

Црна Гора је осуђена на потпуни крах уколико ускоро не дође до освјешћивања и елите и народа и до промјена. У овом тренутку све друге разлике треба да остану по страни, и да све своје ресурсе усмеримо ка једном циљу – демократској смени власти и спасавању државе и народа од колапса који је неминован. Није још све пропало, али нема времена за чекање.

председник Покрета за промјене и председник Комисије за европске интеграције Црне Горе