U svom tekstu u „Politici“ od 6. aprila prof. Boris Begović ponavlja stavove zagovornika prodaje Telekoma kroz paušalne ocene i daje netačnu sliku stvari. Na primer, Dojče Telekom prodaje T-Mobile u SAD ne zato što je kriza prošla, kako tvrdi Begović, nego zato što ima gubitke zbog lošeg poslovanja, što govori o tome da veličina kompanije ne garantuje uspeh, a još manje efikasnost. Prof. Begović tvrdi da je Telekom Srbija manje ulagao, dok zvanični podaci pokazuju suprotno. On smatra da je lako izgraditi telekomunikacionu infrastrukturu. Možda je to lako u novinskom članku, ali je, na primer, direktor globalne kompanije Telenor izjavio da se Telenoru ne isplati da gradi novu fiksnu mrežu u Srbiji, već će iznajmljivati kapacitete od Telekoma. Da je lako graditi infrastrukturu, ne bi operatori koji su nastali od telefonskih operatora kao što je Telekom Srbija, dominirali na telekomunikacionim tržištima svih zemalja. Zahvaljujući infrastrukturi Telekoma Srbija, njegov kupac će moći da izvlači velika devizna sredstva iz naše zemlje, što će imati pogubne posledice po ekonomiju Srbije... Bilo bi korektno da je prof. Begović naveo u pomenutom tekstu da je član Upravnog odbora Unikredit Banke u Beogradu, a da je Austrijska filijala Unikredit banke bar prethodne dve godine bila agent Telekoma Austrija za raspodelu njihovih dividendi. Profesor Begović ima pravo da brani interese klijenata banke koja ga plaća, a naše je pravo da branimo interese građana Srbije. Pošto se poziva na „Radovana Trećeg“ Dušana Kovačevića, profesor Begović bi trebalo da pogleda najnoviji komad istog autora „Život u tesnim cipelama“.

Odbor građana za praćenje Vladine namere da proda Telekom:

Prof. dr Mlađan Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka,

Dr Nebojša Popov, naučni savetnik,

Slavoljub Kačarević, glavni urednik Balkan Magazina,

Prof. dr Aleksandra Smiljanić, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, bivši ministar za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije