На странама посвећеним естрадним звездама, „Курир” је у недељном броју највећи простор дао тексту о...

Уосталом, најбоље ће бити да то сам „Курир” објасни:

„Анонимна група ,Заклана чељад’ – ,инспирисана’ наступом Ђорђа Балашевића по ,лијепој њиховој’ када је јавно говорио како пева на свом матерњем, хрватском језику, и заборављајући при том да живи у Србији и прича екавицом –  узела је ствар у своје руке и у знак протеста направила и снимила песму под називом ,Панонски говнар’.”  (Познајем Србина из Лесковца који је ожењен Кинескињом и имају дете. Замислите, како би било да малишан изјави да пева на матерњем, а живи у Србији и говори екавски! Или то, у овом случају, ником не би сметало?)

„С обзиром на то да смо професионалци”, наставља „Курир”, „и да пратимо сва дешавања, дошли смо до оригиналног текста песме, који вам у целости преносимо.” (Један читалац „Курира” овако коментарише ову реченицу на њиховом сајту: „Аххахаах ...каква глупост! Па ова песма постоји од 2003. године!” А други: „Ау, стварно професионалци... Није им требало ни читавих пет година да пронађу ову песму и групу... Нарочито ми се свиђа онај део ,дошли смо до текста’, као да су се клали са доберманима...”) Проверио сам, на сајту Јутјуб пише да је песма стара две године.

А она „у целости”, гласи:

„Ј… те депресивне/алувијалне равни/О бесмислу/равничарског живота ти певаш/О, скоте огавни,/Сурван ти мозак/У вртачи раскола/Као каквом олупином/строваљен/Ј… те петао/и багрем изваљен!/Пакао југоносталгичарског менталног помора/Ј… те блатно језеро Балатон/И комплетна мађарска/привредна комора/Панонски говнар/Нервном девастацијом/Потпуно погубљен/Брутално издубљен/Не померајте багрење...”

Овај вокално-инструментални састав, иначе, врви од сличних уметничких достигнућа. На пример:

„Мика упао у шамотну пећ /Мико/Пицко/упаде/у шамотну пећ/ пеееееееећ/ А жена/хтела/ у замрзивач да те стави/ијааааааааоооооооо/Mико/ијааааааоооо/ истранжирала те жена/шта си тражио у шамотној пећи/сада гориш тамо/ј… те шамотна пећ”. Наведену лирику можда најбоље објаснити могу следећи аутобиографски стихови: ,, Ни сам не знам како сам/основну школу завршио/кад старог сам учитеља ОТО-а/смрћу довршио/хтео је да ми објасни струг/кад секиром га гурнух/у девети круг/сада његово безглаво трупло/прави по школи покољ дупло/безглаво/трупло/покољ дупло.”

„Курир” наставља: „Иначе, у овој видео пародији може се видети како Балашевић чека смртну пресуду с црном врећом на глави док поред њега шета болничар са закланим певцом у рукама, ругајући се његовим плочама и песмама...

Видео клип погледајте на www.yutybe.com. Како бисмо чули коментар на овај видео-спот, позвали смо Ђорђа Балашевића, али до закључења овог броја познати кантаутор се, по свом старом добром обичају, није огласио. Толико о професионалности!”

Какав је то телефониста када се не јавља на телефон? Никакав.

Песма о Балашевићу и повод за њу изазвао је буру на разним сајтовима, али и на „Курировом”: „Продана душа... Напоље из Србије... Бојкот Балашевића...”. Или: „Песму дефинитивно нису писали Војвођани. А вероватно су је писали у Војводини. А што ви лепо не седнете на воз који вас је довео и оставите Балашевића равници и алувијалним равнима. Напред Босно”. Или: „Ј… вас воз што вас доно овамо да дувате у сијалице да бисте их угасили, па да се ја патим с вама !!!” А одговор: ,, Тоооооооо ЛАЛО !!! А козе у кади?!” Па: „Босанци ван Војводине!Више волимо и Мађаре него вас!100 одсто Војвођанка.” Или: „Има човек стварно добрих песама, али немогу да их слушам, јер ми се као личност згадио. Иначе, шта мислите, колико би дуго живео неки хрватски певац да је дошао код нас и рекао да прича исквареним српским, такозваним хрватским, па се вратио у лијепу њихову? Човече, прогласили би га државним непријатељем, јавно би га стрељали, уз клицање публике, а ми овог нашег баш фино искулирали.”

На сајту новосадског „Света онлајн” под насловом „Рат око Балашевића” новинар је написао „Док једни тврде да је Балашевићева изјава истргнута из контекста и да треба погледати цео снимак концерта, други говоре да је реч „о још једној увлакачкој епизоди Ђорђа Балашевића познатог по томе што се улизује једној публици док пљује другу”.

Не постоји тема која није за новине. Само је питање како је обрађена, односно шта се текстом постиже.

Позивање на професионализам у тексту „Курира” можда није било беспредметно. Нешто је постигао, али да ли је то хтео? Све зависи шта му је посао.