U prvom polugodištu ove godine inspektori su prilikom nadzora iz oblasti radnih odnosa zatekli 2.789 lica u radu ,,na crno“, a po izvršenim nadzorima, poslodavci su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme sa ukupno 2.042 radnika.

Uporedna analiza podataka pokazuje da je, na primer, 2005. u radu ,,na crno“ zatečeno 28.735 radnika i da je sa 21.563 lica, nakon inspekcijskog nadzora, zasnovan radni odnos. Sledeće, 2006, zatečeno je 16.205 lica, a radni odnos je zasnovan sa njih 11.324. Zatim je u 2007. broj lica u ,,radu na crno“ iznosio 10.448, a radni odnos je zasnovalo 7.517, dok je 2008. zatečeno 9.054 lica i radni odnos je nakon nadzora zasnovan sa njih 6.394. Prošle godine zatečeno je 5.734 lica, a posle nadzora je sa 4.178 zasnovan radni odnos.

Pojava ,,rada na crno“ ili faktičkog rada, tj. čiste eksploatacije zaposlenih, ključni je problem u oblasti radnih odnosa. Često se dešava da, kada inspektor rada i naiđe na lice koje u momentu nadzora nije prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje, ono iz straha od gubitka posla izjavljuje inspektoru da je počelo da radi kod poslodavca ,,pre dva-tri dana”, da sa poslodavcem ima zaključen ugovor o radu ili drugi ugovor, ali da se on ne nalazi u poslovnom prostoru poslodavca... Takvo lice ne može da ostvari bilo koje pravo iz rada, stalno je u riziku od povređivanja bez posledica po poslodavca, ne ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu…

Problem rada ,,na crno“ češći je u privatnom sektoru, a najizraženiji je u trgovinskoj, ugostiteljskoj i zanatskoj delatnosti. Najčešće angažovana lica su iz kategorije nezaposlenih, izbeglica, prognanih, penzionera, učenika i studenata.

Rad zaposlenih ,,na crno“ poslodavci najčešće pravdaju ,,probnim radom“, odnosno ,,potrebom da se provere radne sposobnosti“ radno angažovanog, a pre zasnivanja radnog odnosa zaključivanjem pisanog ugovora o radu i pre podnošenja prijave na socijalno osiguranje. Rad ,,na crno“ pravda se i odbijanjem zaposlenog da sa poslodavcem zaključi ugovor o radu da bi mu se uvećala zarada za iznos pripadajućih poreza i doprinosa.

Inspektori rada nailazili su i na tzv. fantomske firme, koje nisu registrovane kod nadležnih organa, a u kojima poslodavac angažuje radnike „na crno“.

Za ovaj rad se najčešće regrutuju mladi, nekvalifikovani radnici, najviše do srednje stručne spreme, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni preko 40 godina života, primaoci novčanih naknada, socijalne pomoći i sl. Poslodavci zloupotrebljavaju i instituciju probnog rada, koju koriste kao mogućnost angažovanja lica bez zasnivanja radnog odnosa, ističući da je neophodno da se pre zaključivanja ugovora o radu uvere da li angažovano lice zadovoljava sve potrebne kriterijume.

Na gradilištima na visokorizičnim poslovima ,,na crno“ rade zaposleni čija preduzeća trenutno ne rade, nezaposlena lica, penzioneri i izbeglice. Ovde je reč o obostranom interesu poslodavca i angažovanih lica. Poslodavac izbegava da plati poreze i doprinose na zarade radnika, a angažovana lica imaju dodatnu zaradu i ne gube status evidentiranog nezaposlenog koji prima novčanu naknadu. Zbog malih zarada često i sam zaposleni ne želi da zasnuje radni odnos i ostvari socijalno osiguranje, jer mu više odgovara da od poslodavca dobije „na ruke“ ,,bruto zaradu“.

U proteklih šest meseci znatno je uvećan broj obraćanja stranaka za zaštitu prava iz radnog odnosa u vezi sa zlostavljanjem na radu, iako će Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu u punoj primeni biti od septembra.

Od januara do kraja juna ove godine, izvršeno je inače 18.714 inspekcijskih nadzora iz oblasti radnih odnosa i podneto 1.469 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka

Evidentirana su kod inspekcije rada 483 otkaza ugovora o radu, a u 196 slučajeva inspekcija je vratila zaposlene na rad. Izvršeno je i 115 nadzora povodom štrajka. Najčešći razlog za štrajk bile su neisplaćene zarade i doprinosi po nekoliko meseci, a uz štrajkačke zahteve često su išli i zahtevi za poništavanje privatizacije.

U prvih šest meseci je obavljeno i oko 3.400 istovremenih inspekcijskih nadzora nad primenom pojedinih odredbi Zakona o radu, ali i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Doneta su 62 rešenja o zabrani rada i podneto 175 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, od toga 50 iz oblasti radnih odnosa i 125 zbog nepoštovanja Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu.