У првом полугодишту ове године инспектори су приликом надзора из области радних односа затекли 2.789 лица у раду ,,на црно“, а по извршеним надзорима, послодавци су засновали радни однос на неодређено време са укупно 2.042 радника.

Упоредна анализа података показује да је, на пример, 2005. у раду ,,на црно“ затечено 28.735 радника и да је са 21.563 лица, након инспекцијског надзора, заснован радни однос. Следеће, 2006, затечено је 16.205 лица, а радни однос је заснован са њих 11.324. Затим је у 2007. број лица у ,,раду на црно“ износио 10.448, а радни однос је засновало 7.517, док је 2008. затечено 9.054 лица и радни однос је након надзора заснован са њих 6.394. Прошле године затечено је 5.734 лица, а после надзора је са 4.178 заснован радни однос.

Појава ,,рада на црно“ или фактичког рада, тј. чисте експлоатације запослених, кључни је проблем у области радних односа. Често се дешава да, када инспектор рада и наиђе на лице које у моменту надзора није пријављено на обавезно социјално осигурање, оно из страха од губитка посла изјављује инспектору да је почело да ради код послодавца ,,пре два-три дана”, да са послодавцем има закључен уговор о раду или други уговор, али да се он не налази у пословном простору послодавца... Такво лице не може да оствари било које право из рада, стално је у ризику од повређивања без последица по послодавца, не остварује право на здравствену заштиту…

Проблем рада ,,на црно“ чешћи је у приватном сектору, а најизраженији је у трговинској, угоститељској и занатској делатности. Најчешће ангажована лица су из категорије незапослених, избеглица, прогнаних, пензионера, ученика и студената.

Рад запослених ,,на црно“ послодавци најчешће правдају ,,пробним радом“, односно ,,потребом да се провере радне способности“ радно ангажованог, а пре заснивања радног односа закључивањем писаног уговора о раду и пре подношења пријаве на социјално осигурање. Рад ,,на црно“ правда се и одбијањем запосленог да са послодавцем закључи уговор о раду да би му се увећала зарада за износ припадајућих пореза и доприноса.

Инспектори рада наилазили су и на тзв. фантомске фирме, које нису регистроване код надлежних органа, а у којима послодавац ангажује раднике „на црно“.

За овај рад се најчешће регрутују млади, неквалификовани радници, највише до средње стручне спреме, запослени без редовних зарада, незапослени преко 40 година живота, примаоци новчаних накнада, социјалне помоћи и сл. Послодавци злоупотребљавају и институцију пробног рада, коју користе као могућност ангажовања лица без заснивања радног односа, истичући да је неопходно да се пре закључивања уговора о раду увере да ли ангажовано лице задовољава све потребне критеријуме.

На градилиштима на високоризичним пословима ,,на црно“ раде запослени чија предузећа тренутно не раде, незапослена лица, пензионери и избеглице. Овде је реч о обостраном интересу послодавца и ангажованих лица. Послодавац избегава да плати порезе и доприносе на зараде радника, а ангажована лица имају додатну зараду и не губе статус евидентираног незапосленог који прима новчану накнаду. Због малих зарада често и сам запослени не жели да заснује радни однос и оствари социјално осигурање, јер му више одговара да од послодавца добије „на руке“ ,,бруто зараду“.

У протеклих шест месеци знатно је увећан број обраћања странака за заштиту права из радног односа у вези са злостављањем на раду, иако ће Закон о спречавању злостављања на раду у пуној примени бити од септембра.

Од јануара до краја јуна ове године, извршено је иначе 18.714 инспекцијских надзора из области радних односа и поднето 1.469 захтева за покретање прекршајног поступка

Евидентирана су код инспекције рада 483 отказа уговора о раду, а у 196 случајева инспекција је вратила запослене на рад. Извршено је и 115 надзора поводом штрајка. Најчешћи разлог за штрајк биле су неисплаћене зараде и доприноси по неколико месеци, а уз штрајкачке захтеве често су ишли и захтеви за поништавање приватизације.

У првих шест месеци је обављено и око 3.400 истовремених инспекцијских надзора над применом појединих одредби Закона о раду, али и Закона о безбедности и здрављу на раду. Донета су 62 решења о забрани рада и поднето 175 захтева за покретање прекршајних поступака, од тога 50 из области радних односа и 125 због непоштовања Закона о безбедности и здравља на раду.