Шта би таблоиди да им није Светлане Ражнатовић, зване Цеца, певачице? Последњих дана не скида се са првих страна „Правде”. У понедељак, цела прва страна(уз две најаве на врху и у дну стране) посвећена је њој, уз фотографију и наднаслов: „Слободан Величковић признаје”, наслов: „Хоћу да се Цеца уда!” и поднаслов: „Волео бих да моја кћерка роди још једно дете. Дај Боже да јој се деси љубав и да нађе човека са којим ће моћи да дели живот”. Текст на седмој страни нема ни двадесет реченица, а при крају нумеролог Ирена Сјеклоћа-Милер изјављује: „Могуће је да се Цеца ове године вери, а да до краја године добије бебу”.

Могуће је? Све је могуће, осим дрвеног шпорета, тврди мој друг Крста. А да ли рекоше да је та Милерка нумеролог или метеоролог? Јер и потоњи имају обичај да прогнозирају: Могућа киша. Као да ја не знам да је могуће. Али не знам да ли ће пасти. Или неће. Иако нисам нумеролог (а ни метеоролог), могу рећи поуздано да је могуће да Цеца добије и две бебе, а и да не добије ниједну; могуће је и да се уда и не уда, само није могуће (осим поменутог шпорета) да прође недељу дана а да о њој бар неко нешто не напише, са све сликом, и то на насловној страни.

Тако је „Правда” у двоброју субота–недеља опет на првој страни уз њену слику дала наслов: „Цеца болесна, пати, плаче...” и поднаслов: „Тарот открива: Цецино здравље је доста нарушено. Има веома лош апетит, лош сан, осећа болове у глави и у кичми, често је незадовољна”.

Јесте да је све ово у самом врху, али већи простор дат је радикалима. Испод наднаслова „Шешељев породични бизнис” пружа се наслов „Гори од Кришта!” и поднаслов: „Супруга Зорана Красића прошле године наплатила ’рад’ у РИК-у 2,3 милиона, а сестра Вјерице Радете око 2,1 милион динара”. Мада је ово што је наведено недвосмислено, у тексту на трећој страни то се нигде не тврди, већ пише да „постоје индиције”, „о томе се прича”, „ако су ти наводи тачни...” и тако даље.

Истина је да су радикали добили већи простор на првој, али зато немају ни целу страну текста, дочим најављени текст о Цеци унутар листа гласи „Цеца одлази из Србије” и простире се на пуне три стране. На три стране је текст, а она се простире, на канабеу, на пола стране.

Ипак, руку на срце, није све о њој.

О чему се ради, казује нам наднаслов: „Милица Милошевић, најпознатији српски тарот тумач, открива шта нас чека у 2009.”. И као главни наслов за то шта нас чека – навео сам већ – то је да ће Цеца отићи... А ми сирочићи, остасмо без ње.

Уредници су извукли и друге, очигледно, мање важне акценте из овог предвиђања, као што су: „избори на јесен; демонстрације, глад, беда и проституција у Србији; Тадићу угрожена безбедност; Младић неће у Хаг; Карлеуша тражи Карићево богатство; Брени прети болест; Легија остаје у затвору; Србији ће главна брига ове године бити борба за голи живот! Народ ће правду и комад хлеба тражити на улици...”

У недељном „Пресу” о томе шта нас чека говорила је Диана Драгутиновић, министар финансија. Она, насупрот тароташици, тврди да ће нам ове године бити боље. У најави разговора са њом на првој страни, дат је министаркин рецепт који се састоји из три дела: „Треба да пунимо буџет, нађемо новац, задржимо стопу раста и сви заједно позитивно мислимо; држава треба што пре и што више да се задужи да би приватни сектор и банке могли да узимају кредите” и „Криза неће вечно трајати, па ако треба, можемо сад да продамо ’Телеком’ па касније да га откупимо”.

Уштинуо сам се и прочитао најављени текст. Оно за „Телеком” се, каже, шалила. А за оно да треба да медитирамо („ако очекујемо добре ствари оне ће се стварно и догодити”) и да се сви задужујемо, не каже да се шалила.

Као и да је наш програм против наступајуће кризе „бољи од немачког, само је Немачка богатија па има више пара за интервенције”.

Осмехнух се, спонтано. А кад сам видео да ни ово није шала, уозбиљио сам се.