Zurim u formular Izveštaja o imovini i prihodima, štampan na 12 strana, skinut sa sajta www.korupcija. gov. rs, u kojem se za nepodnošenje prijave ili lažiranje podataka preti zatvorom od šest meseci do pet godina i kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Bar da se sajt zove „antikorupcija“ ne bih slutio da sam osnovano osumnjičen.. Ne znam da li da ga popunim uprkos upozorenju KAZNENE ODREDBE (čl. 72–74 Zakona)

I pre no što sam prelistao formular osetio sam se kao nesrećni Miladin iz Nušićevog Sumnjivog lica, suočen sa Žikom, pisarom iz srbijanske zabiti gde se zakon meri na kantaru. „Zakon, to je moj kantar”,veli Žika. Metnem na kantar tvoju molbu, jali tužbu, pa s druge strane metnem jedan paragraf. Ako je malo, ja metnem još jedan, ako je malo i to, ja metnem jednu olakšanu okolnost... Ako opet neće da prevali na tvoju stranu, a ja (...) udarim malo jezičak malim prstom, a kantar hop, pa prevali na tvoju stranu.”

Da vidimo šta upravnik jednog od pozorišta u Srbiji može kao „olakšanu okolnost“ da metne na svoju stranu ovog „kantara“.

Najpre osećam nelagodu pred pitanjima čiji odgovori (bar u mom slučaju) ukazuju na moju bednu poziciju „funkcionera“ (jer formular popunjavaju „imenovana lica“). Znam kako se zovem i prezivam, u ličnoj karti piše JMBG, prisećam se brojeva telefona i e-mail adrese, no problem prave Lični podaci o supružniku, vanbračnom partneru i maloletnoj deci. Konstatujem da nas kategorija „vanbračnih partnera“ približava evropskim standardima, ali me zbunjuje odsustvo institucije „rastavljeni partneri“, ili sam, možda, prevideo da je jedan od kriterijuma za izbor funkcionera – život u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Pošto svoj „slučaj“ ne prepoznajem u ponudi formulara, preskačem taj odeljak. Zato s ponosom popunjavam deo predviđen za ime maloletne ćerke, osećajući nepravdu prema punoletnom sinu za kojeg ovde, očigledno, nema mesta.

Neprijatno mi je saznanje da deci ne ostavljam ništa od materijalnih dobara, a grižu savesti ne umanjuje svest da ni meni roditelji nisu ostavili ništa slično, jer su (kao i ja danas), umesto pokretne i nepokretne imovine, kao doktori nauka i profesori univerziteta, sticali znanje i ugled.

Deci, dakle, ostavljam garsonjeru od 20 kvadrata u predgrađu Beograda, polovni auto – ako potraje (pežo, proizveden 2000.) i ušteđevinu od nekoliko stotina evra (pet akcija u vrednosti od po 500 dinara, koje smo svi nedavno dobili, nisam ubeležio).

No, kako ovih nekoliko redaka rastegnuti na 12 strana? Osećam stid: ne zato što sam tako malo stekao za pola veka života u kojem sam u profesiji postigao sve što se može postići, već što živim u državi koja me tera da popunim ovaj upitnik.

Pomislio sam i šta će upravnici drugih pozorišta napisati u formularu. Ne teši me što će i najimućniji među nama eventualno duže nabrajati imovinu jer su, osim upravnika ili direktora, i uspešni glumci, reditelji, pisci. Pa i tad, uz svu zaradu, imovina im nije ni blizu one čije nabrajanje tehnički ne može da stane u Izveštaj, a čiji vlasnici su razlog akcije. Umetničke slike nemam, porodični nakit je u okupaciji zamenjen za jaja, zakon o restituciji kasni pa ne raspolažem nacionalizovanom imovinom, a funkciju predsednika Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije obavljam volonterski. Taman reših da batalim popunjavanje besmislenog formulara kad mi se javlja direktorka ugledne institucije kulture, takođe ljuta zbog formulara. Logika, veli ona, kaže da funkcionera koji popunjavaju formular u Srbiji ima oko 30.000, a kapaciteti administracije koja će podatke proveriti su toliki da će posao trajati godinama. Dakle, provere neće biti, što je uverljiv alibi da ne bude provere ni imovine onih zbog kojih je Izveštaj i postavljen na sajt „korupcija“.

Opet smo, naime, pred istinom o stanju kulture u Srbiji, te babama i žabama pomešanim na štetu kulture. Dakle, gospodo zakonodavci, ako ne možete da pomognete, ne ponižavajte nas.

Srbija je velika tajna, ali nije teško odgonetnuti je. Samo ako čitate Nušića. „Zakon nije napisan za tebe, nego za mene da znam koliko da ti odrežem. Je l’ razumeš?”, kazaće Nušićev gosn Žika.

v.d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta