Зурим у формулар Извештаја о имовини и приходима, штампан на 12 страна, скинут са сајта www.korupcija. gov. rs, у којем се за неподношење пријаве или лажирање података прети затвором од шест месеци до пет година и казном од 10.000 до 50.000 динара. Бар да се сајт зове „антикорупција“ не бих слутио да сам основано осумњичен.. Не знам да ли да га попуним упркос упозорењу КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 72–74 Закона)

И пре но што сам прелистао формулар осетио сам се као несрећни Миладин из Нушићевог Сумњивог лица, суочен са Жиком, писаром из србијанске забити где се закон мери на кантару. „Закон, то је мој кантар”,вели Жика. Метнем на кантар твоју молбу, јали тужбу, па с друге стране метнем један параграф. Ако је мало, ја метнем још један, ако је мало и то, ја метнем једну олакшану околност... Ако опет неће да превали на твоју страну, а ја (...) ударим мало језичак малим прстом, а кантар хоп, па превали на твоју страну.”

Да видимо шта управник једног oд позоришта у Србији може као „олакшану околност“ да метне на своју страну овог „кантара“.

Најпре осећам нелагоду пред питањима чији одговори (бар у мом случају) указују на моју бедну позицију „функционера“ (јер формулар попуњавају „именована лица“). Знам како се зовем и презивам, у личној карти пише ЈМБГ, присећам се бројева телефона и e-mail адресе, но проблем праве Лични подаци о супружнику, ванбрачном партнеру и малолетној деци. Констатујем да нас категорија „ванбрачних партнера“ приближава европским стандардима, али ме збуњује одсуство институције „растављени партнери“, или сам, можда, превидео да је један од критеријума за избор функционера – живот у брачној или ванбрачној заједници. Пошто свој „случај“ не препознајем у понуди формулара, прескачем тај одељак. Зато с поносом попуњавам део предвиђен за име малолетне ћерке, осећајући неправду према пунолетном сину за којег овде, очигледно, нема места.

Непријатно ми је сазнање да деци не остављам ништа од материјалних добара, а грижу савести не умањује свест да ни мени родитељи нису оставили ништа слично, јер су (као и ја данас), уместо покретне и непокретне имовине, као доктори наука и професори универзитета, стицали знање и углед.

Деци, дакле, остављам гарсоњеру од 20 квадрата у предграђу Београда, половни ауто – ако потраје (пежо, произведен 2000.) и уштеђевину од неколико стотина евра (пет акција у вредности од по 500 динара, које смо сви недавно добили, нисам убележио).

Но, како ових неколико редака растегнути на 12 страна? Осећам стид: не зато што сам тако мало стекао за пола века живота у којем сам у професији постигао све што се може постићи, већ што живим у држави која ме тера да попуним овај упитник.

Помислио сам и шта ће управници других позоришта написати у формулару. Не теши ме што ће и најимућнији међу нама евентуално дуже набрајати имовину јер су, осим управника или директора, и успешни глумци, редитељи, писци. Па и тад, уз сву зараду, имовина им није ни близу оне чије набрајање технички не може да стане у Извештај, а чији власници су разлог акције. Уметничке слике немам, породични накит је у окупацији замењен за јаја, закон о реституцији касни па не располажем национализованом имовином, а функцију председника Удружења позоришних критичара и театролога Србије обављам волонтерски. Таман реших да баталим попуњавање бесмисленог формулара кад ми се јавља директорка угледне институције културе, такође љута због формулара. Логика, вели она, каже да функционера који попуњавају формулар у Србији има око 30.000, а капацитети администрације која ће податке проверити су толики да ће посао трајати годинама. Дакле, провере неће бити, што је уверљив алиби да не буде провере ни имовине оних због којих је Извештај и постављен на сајт „корупција“.

Опет смо, наиме, пред истином о стању културе у Србији, те бабама и жабама помешаним на штету културе. Дакле, господо законодавци, ако не можете да помогнете, не понижавајте нас.

Србија је велика тајна, али није тешко одгонетнути је. Само ако читате Нушића. „Закон није написан за тебе, него за мене да знам колико да ти одрежем. Је л’ разумеш?”, казаће Нушићев госн Жика.

в.д. управника Српског народног позоришта