Нови грип, као претња здрављу глобалних размера, многима је прилика за увећање прихода. Тај маневар може да се обави с мање или више мере, али се с поступком набавке (иначе, преко потребне) вакцине ипак претерало.

Изненађење јавности изазвао је арогантан наступ представника „Југохемије”. Да ли је оваква реакција била резултат чуђења што се неко уопште усуђује да се меша у унапред договорен посао или је посреди био страх од конкурентске понуде, усклађене с препоруком Светске здравствене организације о цени за земље попут наше?

Сумње упућенијих посматрача појачава низ нетачних тврдњи о вакцинацији. Оне се односе како на вакцину против сезонског грипа, којих је, наводно, наручено „више него икада” (наруџбина је била иста као и претходне године, тј. троструко мања него што су саветовали стручњаци), тако и на вакцину против новог грипа. Ту посебно падају у очи тврдње да ће наши грађани бити вакцинисани „истовремено када и становници најразвијенијих земаља у свету” (закашњење је око два месеца), да ће добити „најквалитетнију и најбезбеднију вакцину” (она јесте квалитетна и безбедна, али суперлативе заслужује једна друга вакцина) и да је њен квалитет потврдила „Америчка агенција за сертификацију лекова” (она је одобрила различитe вакцинe истог произвођача).

Ваља то неосновано самохвалисање оспорити још једном чињеницом. Да су критеријуми те агенције (зове се Управа за храну и лекове САД) укључени у услове тендера одабрана вакцина не би била прихваћена због једног од својих састојака (тзв. ајдуванса) (понављамо, то не значи да није врло добра).

У целом том недовољно јасном послу, прво питање је зашто је почетком лета планирани број вакцинисаних од 1,5 милиона сада повећан на три милиона упркос неповољним роковима испоруке (само шестина доза ће стићи ове године). И друга транша ће много каснити – дистрибуираће се првих дана фебруара, а човек мора с великом скепсом да гледа на одзив за вакцинацију у марту (преостале испоруке су 28. фебруара и 20. марта).

Треба ценити напоре организатора тог посла да се испоруке убрзају, али уговор је светиња, а све остало је добра воља произвођача и добављача, тј. голуб на грани.

Зар није уговор могао да се ограничи на дозе које би стигле у периоду када је изгледно да ће бити и искоришћене? Да ли ће од мамутске наруџбине посебно након осеке интересовања због претње да вакцинисани потписом преузму одговорност за тај (ваљда посебно опасан?) корак, користи имати само скупљачи провизије и Градска чистоћа (наплатом преноса неискоришћених залиха до депоније)?

У најтежој ситуацији одговорни су епидемиолози, као сведоци једне мађионичарске манипулације на коју не могу да утичу, а професионална одговорност их спречава да дигну руке (из рата се не дезертира).

У совјетско доба Булат Окуџава је певао о огромном црном мачку коме станари, пролазећи у страху мрачним ходником, доносе понуде, како би га умилостивили. Песник се нада како ће ти уплашени људи једном купити сијалицу, осветлити ходник и отерати мачора.

Када ћемо се ми удружити и скинути златни гајтан с врата Института „Торлак”, омогућивши му да нас поново без профитера снабдева безбедним и јефтиним вакцинама?

професор универзитета, епидемиолог