Početkom ovog septembra kolektivno je obrezano 120 muslimanskih dečaka iz Novog Pazara i okoline, održana je velika gradska svečanost, a potom je u bašti tamošnjeg Kulturnog centra svakom dečaku poklonjen bicikl. Ova manifestacija sa neobičnim i simpatičnim završetkom dobila je značajno mesto u štampi, takođe, na simpatičan način. Nije na odmet reći da je obrezivanje jedan od retkih religioznih rituala koje ima racionalnu osnovu i veliku korist po narodno zdravlje.

Gledano globalno, otprilike 30 odsto populacije na Zemlji je već obrezano, a dve trećine njih su muslimani, što znači da je obrezivanje, ili stručnim jezikom rečeno cirkumcizija, najčešći hirurški postupak. Obrezivanjem se pre svega sprečavana fimoza, tj. suženje prepucijuma, kožice preko glavičastog dela penisa, koja je često nepremostiva prepreka, ne samo mokrenju i higijeni, već i erekciji u adolescenciji i kasnije.

Da obrezivanje nije neka religiozna izmišljotina sa samo ritualnim smislom, govore crteži na zidovima pećina – prvobitnih prebivališta ljudi, i na egipatskim glinenim tablicama.

Ako bismo pogledali Sveto pismo i 17. glavu postanja videli bismo da je svevišnji naredio devedesetdevetogodišnjem godišnjem Avramu da prvo sam sebe obreže, a potom svog trinaestogodišnjeg sina Ismaila, kao i ostale muške članove porodice. Bila su to prva i po svoj prilici, komplikovana obrezivanja, ali je zato sklopljen savez s Bogom.

Što se tiče hrišćana, njih je sveti Pavle oslobodio te judejske obaveze.

Kad se pogledaju publikovani razlozi zagovornika obrezivanja muških beba, onda se vidi da je odsecanje prepucijuma, efikasna medicinska mera i da je njena rutinska primena potrebna i preporučljiva, poput vakcinacija.

Obrezivački lobi tvrdi da je učestalost infekcije virusom koji izaziva sidu najbolji pokazatelj značaja cirkumcizije. Još 1980, kad je epidemija side već bila u jeku, američki urolog Aron J. Fink zapazio je da veliki broj obolelih od side u Africi nije bio obrezan. Tokom više godina, postalo je jasno da su obrezani muškarci ređe pozitivni na testu za otkrivanje HIV-a. O tome ima mnogo više u ,,The New England Journal of Medicine”, sveska 315, str 1167.

Kako obrezivanje štiti od HIV-a? Unutrašnja površina, tj. sluznica pokretljive kožice preko glavića penisa, smatra se slabom tačkom preko koje virus lako prodire u telo, jer na površini sluznice nema keratina, teško propustljivog, sastavnog dela kože. Na nesreću, tu je nagomilan veliki broj Langerhansovih ćelija, koje virus koristi kao ulazna vrata.

Osim od side, neobrezani muškarci 20 puta češće obolevaju od karcinoma penisa od obrezanih, mada, teku kasnim godinama, kad je organ neopravdano lišen poštovanja. Naravno, obrezivanje nikoga ne čini imunim na sidu i druge polne bolesti, ali Amerikanac Džefri Klosner, upravitelj programa za prevenciju seksualno prenosivih bolesti u San Francisku, kad god mu se ukaže prilika kaže da je za njega rutinsko obrezivanje najveći medicinski doprinos javnom zdravlju u poslednjih 20 godina.

Svake jeseni, među odgovornim doktorima u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji razmatraju se razlozi za i protiv promocije rutinskog obrezivanja muških beba i dečaka, jer ima mnogo dokaza da obrezivanje deluje preventivno na urinarne infekcije, na bolesti bubrega i rak penisa. Ipak, incidencija ovih problema suviše je mala te se još ne preporučujehirurška intervencija.

Oponenti obrezivanja insistiraju na odsustvu medicinske prednosti obrezivanja i na posledicama koje se mogu pojaviti naknadno, pri čemu se misli na ugrožavanje kasnijeg seksualnog života. Tome ne treba verovati. Uostalom, o tome bismo se mogli raspitati kod muslimana i Jevreja. Oni se, koliko je poznato, ne žale na smetnje takve vrste. A, Amerikanci? Tamo se odmah po rođenju obrezuje 57 odsto beba svih konfesija – i nikom ništa.

Što se tiče senzitivnosti organa i njegove spremnosti za akciju (kad zatreba) klasici seksologije Viljem Masters i Virdžinija E. Džonson utvrdili su još 1966. da efikasnost prominentnog i malo zadebljanog vrha uspravljenog penisa nije manja niti veća kod obrezanih nego kod neobrezanih.

Komplikacije obrezivanja su ispod 0,1 odsto, gde spadaju i ona dečica koja su zbog neobučenih „hirurga” ostala bez glavića.

*Profesor univerziteta