„Jedan od naših najpoznatijih pevača narodne muzike Miroslav Ilić uskoro bi mogao da dobije mesto ambasadora, i to najverovatnije u Tunisu! Kako za ,Pravdu’ otkriva naš izvor iz MIP-a, konačna odluka još nije doneta, ali očekuje se da Ilić uskoro dobije konkretnu ponudu za diplomatski angažman.

Miroslav Ilić nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje ovu informaciju.

’Na odmoru sam, sada ne mogu ništa da komentarišem’, poručio je Ilić u kratkoj izjavi za ,Pravdu’”.

„Srpska estrada zadovoljna kadrovskim rešenjima Ministarstva za inostrane poslove” – piše u nadnaslovu teksta pod naslovom „Miroslava za ambasadora”.

Srpska estrada je zadovoljna kadrovskim rešenjima Ministarstva za inostrane poslove, ali ne znamo kakve su njene ocene rada Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, na primer. Da li je estrada zadovoljna postavljenjem novog načelnika Generalštaba? Šta misli o Statutu Vojvodine? Kakve su ocene naše estrade kada je reč o vođenju spoljne politike u načelu, a posebno u vezi sa priznavanjem Kosova kao nezavisne države. Javnost je uskraćena ovih, kao i mnogih drugih veoma važnih informacija.

Jer estrada je jedan od stubova našeg društva. Dok je većina naroda namrštena i zabrinuta, tiska se po autobusima, psuje, protestuje ispred institucija, poslenici srpske estrade – pevaju. Unose vedar duh i optimizam.

Uostalom, zar treba obrazlagati značaj estrade?

Pošto nije dobio opširniji odgovor već diplomatski uzdržanog „slavuja iz Mrčajevaca”, novinar pomenutog dnevnika posegnuo je za izjavama njegovih kolega.

„Aleksandar Ilić ne veruje da će njegov prijatelj pristati na mesto ambasadora, ali ovu ideju smatra odličnom.

’Miroslav to neće prihvatiti, jer je ceo život u muzici i posvećen pesmi, i teško je očekivati da će napustiti pevačku karijeru zbog ambasadorskog mesta. Smatram da bi pevači bili dobri predstavnici svoje zemlje kao ambasadori, jer ako to mogu da budu pisci, psihijatri ili novinari, ne vidim zašto ne bi mogli i estradni delatnici...’”

Pa jeste. Što bi napustio pevačku karijeru? S konja, pa na magarca. Za pisce, psihijatre i novinare ambasadorsko mesto je, naravno, napredak...

„I legenda narodne pesme Lepa Lukić misli da bi se pevači uspešno snašli u diplomatiji. (...)

’Zašto bi mi bili gori od političara ili ostalih javnih ličnosti? Tolike smo zemlje proputovali, upoznali kulture drugih naroda, poznati smo po svom umetničkom radu... Treba razbiti te stereotipe da pevači, a posebno oni narodne muzike, nisu dovoljno sposobni ili obrazovani da se bave takvim poslovima...’”

Da, stvarno treba razbiti te stereotipe.

Evo uostalom izvesnog broja njihovih misli do kojih se može doći na Internetu: Jellena (to joj je umetničko ime, sa dva „l”): „Imam puno varijanti u glavi!!!”. Vesna Vukelić Vendi: „Volim da kažem da čovek mnogo toga može da nauči od životinja, ja na primer učim od svog mačora”. I dodaje: „Politikom nameravam ozbiljno da se bavim čim napunim 40”. Slađa Delibašić: „Podržala sam svakoga ko je bio na vlasti, da bi svima bilo dobro”. Dragan Kojić Keba: „Nemam vremena da razmišljam, nego pričam”. Jelena Karleuša: „Da li sam ja imala gaćice ili ne, to je stvar mog marketinga”. Marina Živković: „Ja gaćice nosim u torbici, pa ih po potrebi oblačim!!!”. Vesna Rivas: „Krstila sam svoje kučiće i ne vidim šta je tu za sprdnju”. Adrijana Dabetić Anči: „Čim sam počela da mislim svojom glavom, bilo mi je jasno da ću postati pevačica”.

Samo je Marinko Rokvić, pevač, pokazao izvesnu rezervisanost.

„Smatram da je za obavljanje ambasadorskog posla, ipak, potrebno neko iskustvo u diplomatiji, ali ponavljam da je Miroslav jedan od retkih koji bi i bez tog iskustva bio dobar predstavnik ove države.”

Potrebno je, dakle, „neko iskustvo“, ali kada se radi o „ovoj državi”, može i bez.

Ne bi bio jedini koji bi se na njoj učio.