Naše ministarstvo zdravlja je pronašlo čarobnu formulu kako da smanji troškove u zdravstvu: smanjiće broj korisnika. Pravo na zdravstvenu zaštitu izgubiće građani koji uredno plaćaju doprinose, ali nisu izabrali svog lekara, kao i građani koji su izabrali lekara, ali im firme ne uplaćuju redovno doprinose. Savršen način da birokratskom odlukom smanjite troškove za lekove, operacije i sve ostale usluge koje su potrebne bolesnom čoveku. Ja sam naivno mislila da ministarstvo treba da čuva naše zdravlje, a ne da ga upropašćava, što će se sada sigurno desiti kada se uskrati neophodno lečenje pacijentima. Po zdravstvenoj logici,stanje obolelih će se pogoršati, jedina uteha je da će, kada im život zbog toga bude ugrožen, moći da koriste usluge službe Hitne pomoći.

Meni je već deset godina nejasna uloga našeg ministarstva zdravlja, a profesionalno pratim organizacijuzdravstvene zaštite oko dvadeset godina. U poslednjih deset godina ministarstvo se pretežno bavi projektnim aktivnostima, kao što je i ovaj sa uvođenjem modela „kapitacije” kao načina plaćanja zdravstvenih radnika. Sve tako radeći predano na raznim projektima, onone stižeda pogleda kakvo je zdravlje nacije. Zvanični podaci pokazuju da je u poslednjih deset godina stopa smrtnosti od kancera u stalnom porastu: 2000.godine mereno na 100.000 stanovnika zbog kancera je umrlo 238 osoba, 2010. umire pedeset osoba više, odnosno 290.Smrtnost je u porastu i od drugih oboljenja, a prosečna starost umrlih se smanjuje i dovodi do prevremenih gubitaka života. Ti prevremeni gubici u svakom društvu ne znače samo nestanak N. N. osobe, to su realni gubici znanja i veština koje svaka osoba poseduje, one su nepovratno izgubljene za društvo i potrebno je vreme i sredstva da se taj aspekt humanog kapitala nadoknadi. Čini se da takve brige ne muče zvaničnike u ministarstvu, videli smo da su bili uvređeni kada su ih prozvali zbog poslednjeg mesta Srbije na listi koju je usvojio Savet Evrope. Pročitala sam izveštaj i iskreno mislim da smo dobro prošli;na primer,povodompitanjakorupcije u zdravstvu mi smo na sredini liste, sličnomesto je i po osnovu lista čekanja. Zašto smo onda poslednji?Zato što najveću težinu u bodovanju ima kvalitet usluga, e, tusmo poslednji. To nas vraća na početnu temu, odnosno na projekat „kapitacije”.Koje pozitivne promeneova novina donosi i zašto su protiv ovog koncepta i zdravstveni radnici i pacijenti?Ideja da se rad lekara delimično vrednuje preko broja njegovih pacijenata ima smisla ako se u vrednovanju prati još nekoliko pokazatelja samogkvalitetarada, a ne samo obim. Dokazano je u praksi da je obim rada loš pokazatelj:kada se lekari plaćaju po broju obavljenih usluga,broj usluga se povećava, dolazi do klasične zamene kvaliteta kvantitetom. Možda je koncept „kapitacije” potreban i našem zdravstvu, ali da bi bio primenljiv potrebno je pre toga ispuniti niz uslova, koji očigledno nisu predviđeniprojektom.Zato sada imamo već viđenu situaciju–na silu kalemimo preslikana rešenja iz drugih okruženja, koja se u bitnim karakteristikama razlikuju od našeg. Krajnji rezultat ovakvih projekata je haos i nezadovoljstvo građana u čije ime se akcija sprovodi.

Od početka ekonomske krize probleme sa smanjenom uplatom doprinosa i smanjenjem zdravstvenog budžeta imaju i druge zemlje. Vlade u tim zemljama su reagovale pravovremeno da osiguraju da njihovi građani i dalje dobijaju najbolju moguću zdravstvenu zaštitu, nema primera da su okrenuli leđa bolesnim građanima sa obrazloženjem: sami ste krivi za ovaj haos. Svima u Srbiji je jasno da je funkcionisanje zdravstvenog sistema ozbiljno ugroženo, dugovanja prema farmaceutskim kompanijama se povećavaju i pitanje je vremena kadaće, radi svog opstanka, kompanije biti prinuđene da smanje snabdevanje. Rešavanje nastale situacije prevazilazi nadležnosti Ministarstva zdravlja jer se radi o nacionalnom interesu najvišeg prioriteta.

Neshvatljivo je da niko od naših državnih zvaničnika ne reaguje na ovu situaciju.ne oglašava se ni ministar zdravlja, koga smo do skora svakodnevno viđali, doduše u predizbornomperiodu. Vlast je sada kod činovnika u Ministarstvu zdravlja koji predano rade da se projekat sprovede do kraja.

*Viši stručni saradnik, Ekonomski institut, Beograd