Uzimanje na svoju ruku antihistaminika, lekova koji ublažavaju alergijske simptome, a uz to i isprobavanje alternativnih lekova i preparata može imati štetne posledice po zdravlje, ističu stručnjaci. Međutim čak i na Internetu postoje forumi gde oni koji misle da pate od alergija razmenjuju iskustva o raznim preparatima koje su koristili, a da se prethodno nisu obratili za mišljenje lekaru.

Reklama za takve medikamente, takođe sve je više, kao i sumnje u njihovu delotvornost koju proizvođači uglavnom ne mogu da dokažu kliničkim ispitivanjima.

Prema rečima, dr Olike Drobnjak-Tomašek, načelnice odeljenja za alergologiju i imunologiju KBC „Bežanijska kosa” ne može se svaka smetnja vezana za kožu ili sluznicu gornjih ili donjih disajnih puteva laički nazvati alergijom.

Lekove zbog toga, dodaje, treba uzimati isključivo po savetu lekara koji ima usku edukaciju u ovoj oblasti. Njeno iskustvo sa pacijentima pokazuje da mnogi rade upravo suprotno, ali takođe i da je sve više raznih preparata koji obećavaju nemoguće, a koje ljudi rado probaju. Nije ni mali broj onih koji veruju da boluju od alergije iako im to nije stručno potvrđeno.

– Nismo mi zatvoreni, ali zaista treba biti veoma oprezan prilikom davanja pozitivnog mišljenja za upotrebu ovakvih preparata. Sigurna sam da, recimo, mnogi od njih nikada ne bi prošli američki FDA (Fud end drag administrejšn) koji ima rigorozne standarde.

Profesionalno se, kao i mnoge moje kolege, zalažem da se pojača kontrola tržišta jer smo preplavljeni tim proizvodima, za neke zaista ne mogu da shvatim kako su dobili sertifikate i saglasnost za tako široku primenu– kaže dr Drobnjak-Tomašek.

Prodavac jednog od od takvih proizvoda o čijem je sastavu nedavno dobila informacije tvrdi, recimo, da preparat istovremeno popravlja imunitet i smanjuje simptome alergije, što je kontradiktorno, kaže naša sagovornica. Primena ovakvih „prirodnih preparata”, upozorava, može samo dodatno da iskomplikuje stanje.

– Navodi se i da je u njemu korišćena biljka iz Kine ili Anda, šo je egzotičnije to ima bolju prođu. I tek na kraju da preparat sadrži steroidne supstance. Kortikosteroidi se, naime, mogu koristiti za lečenje alergija (ali kao treća ili četvrta linija) uz strogi nadzor stručnjaka. A u ovakvim preparatima koji se nude, praktično, može da se samelje sve i svašta i dodaju kortikosteroidi. Oni će obaviti svoj deo posla, ali i oštetiti organizam– objašnjava dr Drobnjak-Tomašek.

Da bismo se zaštitili, ističe, neophodna je prevencija – izbegavanje i otklanjanje alergena. Kada pacijent može da definiše alergen i pokuša da se oslobodi njegovog prisustva već je 50 odsto izlečen. Preduslov da se to ostvari je validna dijagnostika, a potom i validni predlog za lečenje. Samolečenje može imati negativne posledice kao što su oštećenje funkcije jetre ili usporavanje rada srca, ako se nekontrolisano koriste pojedini sedativni antihistaminici. Ove lekove dakle treba koristiti samo ako je neophodno i to u kombinaciji sa oslobađanjem od alergena.

U Srbiji se takođe u privatnim laboratorijskim ordinacijama nude i različita skupa testiranja intolerancije pomoću krvi. Ovakvi testovi, navodno, pouzdano mogu da otkriju na šta je pacijent alergičan. Sagovornica „Potrošača” ističe i da su u dijagnostici jedini naučno priznati testovi krvi oni za određivanje alergije specifičnih „IgE” antitela. Međutim ove metode koriste se za određivanje nekih specifičnih alergija, recimo, na neke vrste grinja, polena trave, ambroziju... i prilično su skupe, pa ih čak i na zapadu mnogo ređe koriste. Njih treba raditi tek posle „prik” kožnih testova koji su opšte prihvaćeni i na koje se alergolozi oslanjaju.

Ivana Albunović i Jelica Antelj