Било једном у возу од Београда до Косова Поља…Шест сати стајања у непровидној ноћној забити, остали су му једна од најлепших успомена. Један од путника имао је гитару, а песми и вицевима су се убрзо и најнервознији придружили, кувана јаја и хлеб са кајмаком су се поделили, а у ходнику је имао времена да упозна и своју садашњу супругу. Данас, у време брзих и у минут тачних европских железница, на нашој се није много променило, али возови другачије стоје! – разочаран је наш читалац Александар Михајловић.

Не тако давно, скоро исти воз, сада пруга Београд – Краљево, стао је између два сеоцета недалеко од Пожеге. Покварила се машина, обавештени су путници после једночасовног надања да је у питању „укрштање” возова. А онда, пронела се вест да је машиновођа отишао! Да ли по помоћ или…– нагађало се у купеима „набреклим” од нервозе, па је већина мушкараца изашла напоље у хладну ноћ, тражећи спас у цигарама. Док их је било…Негде у пола ноћи, прострујала је гласина да је „шеф локомотиве баш из суседног места, па пошто је попио, одлучио је да оде до куће да одспава а помоћ колега потражи ујутру трезан”.

Паници, псовању, нервози и свађама није било граница, једној жени је позлило, па се група путника из недалеког града удружила позвавши пријатеље да колима дођу по њих.. Ускоро, остао је са два Београђанина, у тишини поред пруге. Ћутећи су чекали да коначно прође ноћ, у возу је било хладно скоро као и напољу, а њему око срца ледено. Изненадно се око четири ујутру појавило возило Железнице којим су се превезли до Ужица. Рекли су да ће им надокнадити новац за изгубљено путовање, али је њима једино било важно да најзад могу даље. „Само су анегдоте из возова који су каснили у бившој СФРЈ далека прошлост, а надимак Ћира и даље је на снази. И у време краљевине су возови тачније ишли”, негодује Михајловић.

Кад ће возови код нас стизати на време, питао је. „Онда кад пруга буде могла на задовољавајући начин да се користи, на чему се интензивно ради, а тренутно је на реду деоница од Суботице ка Нишу”, одговара Душан Милић, начелник Одељења продаје и тарифе Железница Србије. Додаје и да је потребно објединити област за превоз путника, како би се паралелно повела и већа брига о локомотивама и колима, међу којима има и доста старих.

– Имамо исту тежњу као и европске компаније, да добро послујемо, а то значи и да возови стижу на време. Они касне или због квара локомотиве или проблема на пругама. А када један воз касни, онда и други дуже чека на укрштање и нарушава се ланац тачних долазака. Али, већ неколико година грађанима који користе међународне возове кроз Србију, новчано надокнађујемо закашњења, као потписници Повеље о међународној сарадњи. Како износи накнада нису велики, они се чешће одлучују да ноће у хотелском коначишту наших кондуктера, недалеко од београдске железничке станице.

У намери да се путници врате возовима, Железнице Србије увеле су три нова брза воза, од Београда до Суботице, Ниша и Пријепоља. То су Интер сити Србија возови који полазе једном дневно, тачни су јер немају много станица и комфорни као добри аутобуси, а сада у промотивном периоду карте су јефтиније него у осталим брзим возовима. Тако се до Ниша стиже сигурно за четири, уместо шест сати.

Да се вратимо на почетак, сви возови у западном делу Европе у коју хоћемо су брзи, тачни и модерно опремљени. У Норвешкој, подсећају на авион, у Француској путници седе за столовима са шахом и другим играма, док су у Аустрији спаваће кабине мале али изузетно чисте. Кад већ нема више романтике.

 До Будимпеште за 15 евра