Meni

Putovanja

Put rimskih careva

Rimsko carstvo je bilo neka vrsta Evropske unije antičkog sveta i u njemu je prostor današnje Srbije, u jednom periodu, bio centar političke moći

Jedan je zapamćen kao najveći progonitelj hrišćanstva, a drugi ga je proglasio zvaničnom religijom. Zajedničko im je da su obojica rođena na tlu današnje Srbije. Reč je o cezaru i avgustu, Galeriju (295–311. g. n. e.), rođenom u Gamzigradu iznad Zaječara, i Nišliji Konstantinu I zvanom Veliki (307–377).

Galerijava palata u Gamzigradu, okružena bedemima koji je trebalo da čuvaju njegov penzionerski mir od osvete naslednika, velelepno je zdanje rimske arhitekture u koje njen vlasnik, po svemu sudeći, nikada nije kročio! Donet je u svoju zavičajnu zabit osvetljenu sjajem mozaika i skulptura tek kad je umro – da bi se na brdu Maguri, u obredu apoteoze, uzdigao među bogove. Danas su jasno vidljivi ostaci mauzoleja, dva hrama, termi i peristila palate okruženi moćnim zidovima i kulama.

Od najvećeg među (ovdašnjim) rimskim vladarima ostalo je u njegovom zavičaju najmanje. Na 40 hektara carskog kompleksa u ravnici blizu Niške banje istražuju se ostaci letnje rezidencije cara Konstantina. Centralna vila je imala površinu od 6.000 kvadrata. Bila je izgrađena od šarenog mermera, među mozaicima ističe se Meduzina glava. Značajan je i vodeni toranj koji je sakupljao vodu iz akvadukta.

Nešto južnije, 30 kilometara od Leskovca, sedam od Lebana, fantastični su ostaci čudnog grada koji je „dao sagraditi” car Justinijan (527–565). Van puteva i rečnih dolina, pretpostavlja se da su bogata zdanja podignuta baš na mestu na kojem je rođen Justinijan. Jer ne postoji ni jedno drugo objašnjenje da tako velelepne građevine budu zidane u zabiti Radan planine.

Justinijana Prima je hrišćanski grad, sedište episkopije Severni Ilirik. Pored nekoliko bazilika i Akropolja na kojem je bilo sedište episkopa, tu su i popločane ulice oivičene tremovima. U ovom gradu se živelo svega 70 godina, dok nije razrušen u naletu varvara – ni pre ni posle toga nije bio nastanjivan. Tako da stoji kao materijalni dokaz carske volje.

Etničko poreklo ova tri rimska cara, Galerija, Konstantina i Justinijana, nije tačno ustanovljeno, pripadali su nekom od tadašnjih naroda koji su naseljavali donje Podunavlje, pa su tako sigurno naši zemljaci. Ne može se reći da su Srbi, ali se isto tako ne može reći ni da nisu, jer ni Srbi nisu samo Sloveni. Sve dok se ne ustanovi nacionalni DNK, možemo osnovano da pretpostavljamo da smo i mi, današnji stanovnici antičke Mezije, u genima poneli nešto od predačkih naroda koji su naseljavali prostor na koji su došli Sloveni. A kad su već došli, nisu izvršili genocid nego su se izmešali!? Dok se ne dokaže suprotno, potpisnik ovog teksta će smatrati da u njegovim venama teče i krv rimskih careva s Balkana. Što isto mogu da smatraju i svi oni koji čitaju ovaj tekst.

Nenad Novak Stefanović
objavljeno: 13.02.2008.

Poslednji komentari

Па може...  | 13/02/2008 16:46

...брутални смо, цинични и са израженом склоношћу ка мегаломанији, управо као стари Римљани. Једино што нам недостаје политички нерв да војне победе консолидујемо у миру. Ту смо вероватно повукли на Словене, који су оперисани од смисла за државу. Чак су и Турци били бољи, а носимо делом и њихове гене. Леп чланак.

consul romanum  | 18/02/2008 23:44

Rimski izvori tvrde da je Caesar Augustus Galerius rodjen oko 250 godine u Serdici, danas se naziva Sofija, umro 311 godine n.e.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije