Meni

Region

Pod istim krovom uče i povest i istoriju

Podela dece po nacionalnom osnovu je nesrećan aspekt obrazovanja, to je nešto što odslikava kulturne raskole u BiH i to na najgori mogući način – kažu u OEBS-u

Sarajevo – Od završetka rata u Federaciji BiH u više mesta su oformljene takozvane dve škole pod jednim krovom. Najviše ih je u mešovitim kantonima, Hercegovačko-neretvanskom i Srednjobosanskom, a ima ih ukupno 54. Ove škole pohađaju hrvatska i bošnjačka deca, a funkcionišu tako što se nastava izvodi u istoj zgradi, ali svako u svom delu škole i prema nastavnom planu i programu svoje nacije. Postoje dva odvojena ulaza u školu, đaci međusobno ne kontaktiraju, jer i na odmore idu u različito vreme. Hrvatsku decu uče nastavnici Hrvati, a bošnjačku Bošnjaci.

„Škole podeljene po nacionalnom osnovu su nesrećan aspekt obrazovanja, to je nešto što odslikava kulturne raskole u BiH i to na najgori mogući način” – kažu u OEBS-u i upozoravaju da „ovakav model obrazovanja predstavlja pretnju dugoročnoj stabilnosti države”, jer su „škole pretvorene u sredstva za razdvajanje tri konstitutivna naroda”.

Hrvatska deca uče hrvatski, povest i glazbenu kulturu, a bošnjačka bosanski jezik, istoriju i muzičko obrazovanje. Prvi imaju telesni odgoj, a drugi fizičko vaspitanje. „Taj osećaj otuđenja jednih od drugih ne sluti ništa dobro za budućnost BiH” – ocenjuju u OEBS-u, jer im, napominju, nije jasno „kako će ova država da preživi, a kamoli da napreduje i uđe u EU, ako njeni učenici ne uče ništa o drugim konstitutivnim narodima, a još manje o zajedničkoj istoriji, identitetu i nasleđu koje svi oni dele”.

Obrazovanje u Federaciji BiH je u nadležnosti deset kantona. Pre šest godina, kada je međunarodna zajednica upozoravala da BiH ne može biti primljena u Savet Evrope „ukoliko ne ujedini škole, odnosno eliminiše postojeću nacionalnu segregaciju dece”, svi ministri obrazovanja su se zaklinjali da će taj problem sigurno biti rešen. Međutim, stanje je, ne samo ostalo nepromenjeno, nego se, u nekom smislu, i pogoršalo, zapravo otišlo je u potpuno suprotnom smeru. Primer koji to potvrđuje je OŠ „Fra Marko Marulić” u Prozoru-Rami. Umesto da ujedine decu „vlastodršci” su osnovali novu školu „Alija Isaković”u kojoj, to se podrazumeva, nastavu pohađaju samo Bošnjaci. Vrlo karakterističan je i slučaj sela Lug, na granici Žepča i Zavidovića. U ovom selu je pre osam godina, sredstvima stranih donatora, izgrađena nova četvorogodišnja škola. Hrvati nisu pristali da njihova deca, zajedno sa bošnjačkom, idu u novoizgrađenu školu već su izgradili drugu i to na sasvim suprotnom kraju sela.

Pomoćnik ministra civilnih poslova BiH Esma Hadžagić, koja je svojevremeno obavljala funkciju ministra obrazovanja u Kantonu Sarajevo, u kojem, na sreću, nema segregacije, iznosi lično mišljenje i tvrdi da su glavni krivci za postojeću situaciju ministri obrazovanja koji su, kako to ona kaže, „apsolutni gospodari”. Naravno, podseća Hadžagićeva, u kantonima, osim ministara, funkcionišu vlade i kantonalne skupštine, ali „to što imamo rezultat je rada po principu kadija te tuži, kadija ti sudi”. Prema njenom mišljenju problem segregacije nije nerešiv „ako postoji dobra volja”. Ovdašnji ministri obrazovanja, očito, nisu spremni na promene, bez obzira na sva moguća upozorenja da je „nedopustivo da se preko leđa najmlađih ostvaruje, navodna, zaštita vitalnih nacionalnih interesa”. To što su direktni kreatori „nepoštovanja vladavine zakona” i što su pogazili vlastito obećanje koje su dali Savetu za provođenje mira važno im je, izgleda, koliko i zabrinutost OEBS-a zbog činjenice da ne vidi „kako BiH može da napreduje kao društvo zasnovano na vladavini zakona, ako njeni učenici jako rano nauče da nema kazne za kršenje zakona”.

Dubravka Sarajlić
objavljeno: 19/02/2008

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije