Од нашег сталног дописника

Подгорица – Мило краљ, Мило Бритва, Мило Бос, како су га називали симпатизери али и политички противници пре двадесет година када је са политичке сцене „збрисао” комунисте – ондашње руководство Црне Горе.

Сем Јанеза Дрновшека, једини је лидер неке од бивших југословенских република који је распад земље преживео на врху власти иако је почео као протеже Слободана Милошевића. Од тада до данас неприкосновено је владао као председник Демократске партије социјалиста (ДПС).

Постао је симбол успешне кампање за независност Црне Горе, а са 49 година већ је ветеран политике – откако је 1991. први пут именован за премијера још четири пута је био председник владе, једном председник Црне Горе.

Да више не буде председник Владе Црне Горе одлучио је сам, како је и најављивао, иако су га опозиција и поједини медији свака два месеца смењивали одмах након именовања.

Ни најљући опоненти не могу да му оспоре да се уписао у историју чињеницом да је Црној Гори повратио статус самосталне и независне државе чија се застава вијори у УН, да је један од протагониста вишестраначких парламентарних избора и да је државу довео на праг Европске уније.         

Успео је да оствари контролу не само над својим владајућим ДПС-ом и државном администрацијом, већ и над полицијом која му је помагала да преживи изазове моћи.
Најмлађи премијер у Европи постао је 1991, на свој 29. рођендан, када је први пут изабран за председника владе.

Док је он био премијер, црногорски војници су у оквирима ЈНА под опсадом држали Дубровник, а он је тек 1997. раскрстио са Милошевићем када је на непосредним изборима за председника тесно победио дотадашњег председника јединственог ДПС-а и бившег саборца Момира Булатовића.

Након партијског раскола и настанка Булатовићеве Социјалистичке народне партије, Ђукановић за председника ДПС-а бива изабран октобра 1998.
Током напада НАТО-а на Југославију извукао је Црну Гору из конфликта, што му је у то критично време донело симпатије, и финансијску подршку, Америке и ЕУ.

Та подршка окрњена је оптужбама италијанског тужилаштва да је лично умешан у шверц цигарета деведесетих година, што он доследно одбија.

Као лидер „Демократске коалиције за европску Црну Гору”, која је победила на парламентарним изборима октобра 2002, Ђукановић је предложен за мандатара за састав владе Црне Горе коју формира јануара наредне године.

Био је лидер Блока за независну Црну Гору и под његовим барјаком грађани Црне Горе су на референдуму 21. маја 2006. изгласали обнову црногорске независности са маргином од само 2.000 гласова.

Након победе на парламентарним изборима одржаним септембра 2006. Ђукановић се повукао са највиших државних функција. Од октобра 2006. до краја фебруара 2008. био је посланик у Скупштини Црне Горе.
ДПС га поново предлаже за премијера након што је премијер Жељко Штурановић поднео оставку из здравствених разлога. По пети пут постаје председника владе 29. фебруара 2008.

Ризикује заоштравање односа са Србијом признавањем независности Косова, али ни на превременим парламентарним изборима марта 2009. опозиција не успева да његов ДПС помери са власти.

Рођен је 15. фебруара 1962. у Никшићу. Завршио је Економски факултет у Подгорици. Ожењен је Лидијом, рођена Куч, са којом има сина Блажа који је недавно дипломирао на Факултету Доња Горица. Атлетски грађен, обожава баскет.

Новица Ђурић