Марке са мотивом Божића емитују скоро све поштанске управе држава у којима је хришћанство доминантна вероисповест. Као последње издање ове године наша пошта је у оквиру свог традиционалног издања пригодних поштанских марака под називом „Божић” емитовала 23. новембра две пригодне марке номинале 22 и 46 динара. Мотиви марака су фреске из манастира Крушедол, који ове године слави јубилеј – 500 година постојања.

Манастир Крушедол, најпознатији међу фрушкогорским манастирима, подигнут је на југоисточним падинама Фрушке горе, а година почетка градње сматра се 1509. Манастир је подигао владика Максим Бранковић. Манастир са својим имањем помиње се у турском попису из 1546. године. Манастирски храм посвећен је Благовестима и био је мушки манастир. Конаци манастира окружују храм са све четири стране. Током времена више пута су дорађивани и президани. Иконостас је завршен 1653. године.

Цар Леополд Први је 4. марта 1695. године потврдио организацију Српске православне цркве под аустријском влашћу. На црквено-народном сабору јануара 1708. године нова митрополија добила је назив Крушедолска са седиштем у истоименом манастиру. За митрополита је изабран Исаија Ђаковић. Крушедолска митрополија добила је аутономију 18. марта 1710. године.

За време Аустро-турског рата, који је трајао од 1716. до 1718. године, манастир Крушедол је спаљен и седиште је премештено у Сремске Карловце. Након овог рата уследила је обнова манастира. Конак је сазидан у периоду од 1722. до 1725, 1742. године црква је проширена, а 1746. је прекривена лимом, док зидне фреске потичу из 1759. године. Кроз своју историју манастир Крушедол стекао је мноштво црквених вредности: мошти, иконе, књиге, богослужне предмете, одежду и слично.

Током Другог светског рата целокупна баштина манастира је опљачкана, при чему је један део однесен у Загреб. Непосредно након завршетка рата заслугом Радослава Грујића, управника Музеја Српске православне цркве, један део тих драгоцености враћен је и смештен у Патријаршији у Београду. За време архимандрита Дамаскина Петровића и игумана Саве Јованчевића манастир Крушедол је доживео препород, али се никада није у потпуности опоравио од последица Другог светског рата, као и већина фрушкогорских манастира.

Мотиви на маркама су фреске Јова Васиљевића из 1749. године. На марки номинале 22 динара је „Рођење Христово”, док је мотив на марки номинале 46 динара „Богојављење”, које тематски не припада издању „Божић”.

Слављење доласка на свет Исуса Христа, Сина божјег, заузима централно место у хришћанском календару. Божић, празник мира и љубави, мирења и праштања, добрих дела и лепих мисли, светкује се три дана код Срба. Божићу претходи пост од шест недеља, а завршава се на Туциндан и Бадњи дан.

У људској историји ниједна жена није понела такву славу као Дева Марија, мајка Исуса Христа. Њен лик утиснут је на милионима фресака и икона. Како је зачела без греха, од Светог духа, Марија је Исуса родила без бола у једној пећини у Витлејему у којој су пастири чували своју стоку.

Уметничка обрада марака рад је Надежде Скочајић, дипломираног графичког дизајнера из Београда, а стручну сарадњу пружио је ђакон Ђорђе Вишекруна и ипођакон Горан Власац.

Марке су штампане у Заводу за израду новчаница у Београду техником вишебојног офсета у шалтерским табацима од по 25 комада марака. Тираж марке од 22 динара је 528.000 комада, а од 46 динара је 128.000 комада. На дан изласка марака Пошта Србије емитовала је пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.